1. A Jakov zivese u zemlji gde mu je otac bio dosljak, u zemlji hananskoj.

2. Ovo su dogadjaji Jakovljevi. Josif kad bese momak od sedamnaest godina, pasase stoku s bracom svojom, koju rodise Vala i Zelfa zene oca njegovog; i donosase Josif zle glasove o njima ocu svom.

<1 Moj. 41:46> <1 Moj. 42:8> <1 Sam. 2:22>

3. A Izrailj ljubljase Josifa najvecma izmecu svih sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i nacini mu sarenu haljinu.

<1 Moj. 37:31> <1 Moj. 44:20> <2 Sam. 13:18>

4. A braca videci gde ga otac ljubi najvecma izmedju sve brace njegove, stadose mrzeti na nj tako da mu ne mogahu lepu rec progovoriti.

<1 Moj. 27:41> <1 Moj. 49:23> <1 Sam. 17:28> <Jer. 12:6> <Jovan 7:3> <Jovan 7:5> <1 Jov. 2:11> <1 Jov. 3:10> <1 Jov. 3:12>

5. Uz to usni Josif san i pripovedi braci svojoj, te oni jos vecma omrznu na nj.

6. Jer im rece: Da cujete san sto sam snio:

7. Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vasi snopovi idjahu unaokolo i klanjahu se snopu mom.

<1 Moj. 42:6> <1 Moj. 42:9> <1 Moj. 43:26> <1 Moj. 44:14>

8. Tada mu braca rekose: Da neces jos biti car nad nama i zapovedati nam? Stoga jos vecma stadose mrzeti na nj radi snova njegovih i radi reci njegovih.

<1 Moj. 42:10>

9. Posle opet usni drugi san, i pripovedi braci svojoj govoreci: Usnih opet san, a to se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjahu meni.

<1 Moj. 46:29>

10. A pripovedi i ocu svom i braci svojoj; ali ga otac prekori i rece mu: Kakav je to san sto si snio? Eda li cemo doci ja i mati tvoja i braca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?

<1 Moj. 27:29>

11. I zavidjahu mu braca; ali otac njegov cuvase ove reci.

<Dan. 7:28> <Luka 2:19> <Luka 2:51> <Dela 7:9>

12. A kad braca njegova otidose da pasu stoku oca svog kod Sihema,

13. Rece Izrailj Josifu: Ne pasu li braca tvoja stoku kod Sihema? Hajde da te posaljem k njima. A on rece: Evo me.

14. A on mu rece: Idi, vidi kako su braca tvoja i kako je stoka, pa dodji da mi javis. I opravi ga iz doline hevronske, i on otide put Sihema.

<1 Moj. 13:18> <1 Moj. 23:2> <1 Moj. 23:19> <1 Moj. 35:27> <Is.N. 14:14> <Sud. 1:10>

15. I covek jedan nadje ga a on luta po polju; te ga zapita govoreci: Sta trazis?

16. A on rece: Trazim bracu svoju; kazi mi, molim te, gde su sa stokom?

<Pes. 1:7>

17. A covek rece: Otisli su odavde, jer cuh gde rekose: Hajdemo u Dotaim. I otide Josif za bracom svojom, i nadje ih u Dotaimu.

<2 Car. 6:13>

18. A oni ga ugledase iz daleka; i dok jos ne dodje blizu njih, stadose se dogovarati da ga ubiju,

<1 Sam. 19:1> <Psal. 31:13> <Psal. 37:12> <Psal. 37:32> <Psal. 94:21> <Mat. 27:1> <Mar. 14:1> <Jovan 11:53> <Dela 23:12>

19. I rekose medju sobom: Gle, evo onog sto sne sanja.

20. Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovih jama, pa cemo kazati: Ljuta ga je zverka izjela. Onda cemo videti sta ce biti od njegovih snova.

<Price 1:11> <Price 6:17> <1 Jov. 3:12>

21. Ali Ruvim kad cu to, izbavi ga iz ruku njihovih rekavsi: Nemojte da ga ubijemo.

<1 Moj. 42:22>

22. I jos im rece Ruvim: Nemojte krv prolivati; bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne dizite ruke na nj. A on ga htede izbaviti iz ruku njihovih i odvesti k ocu.

23. I kad Josif dodje k braci svojoj, svukose s njega haljinu njegovu, haljinu sarenu, koju imase na sebi.

24. I uhvativsi ga bacise ga u jamu; a jama bese prazna, ne bese vode u njoj.

25. Posle sedose da jedu. I podigavsi oci ugledase, a to gomila Ismailjaca idjase od Galada s kamilama natovarenim mirisavog korenja i tamjana i smirne, te nosahu u Misir.

<1 Moj. 37:26> <1 Moj. 37:36> <Price 30:20> <Jer. 8:22>

26. I rece Juda braci svojoj: Kakva ce biti korist sto cemo ubiti brata svog i zatajiti krv njegovu?

<1 Moj. 4:10> <Jov 16:18>

27. Hajde da ga prodamo ovim Ismailjcima pa da ne dizemo ruke svoje na nj, jer nam je brat, nase je telo. I poslusase ga braca njegova.

<1 Moj. 29:14> <1 Moj. 42:21> <1 Sam. 18:17> <Nem. 5:5>

28. Pa kad trgovci madijanski behu pored njih, oni izvukose i izvadise Josifa iz jame, i prodadose Josifa Ismailjcima za dvadeset srebrnika; i oni odvedose Josifa u Misir.

<1 Moj. 39:1> <1 Moj. 45:4> <5 Moj. 33:16> <Sud. 6:3> <Psal. 105:17> <Mat. 27:9> <Dela 7:9>

29. A kad se Ruvim vrati k jami, a to nema Josifa u jami; tada razdre haljine svoje,

<Jov 1:20>

30. Pa se vrati k braci svojoj, i rece: Nema deteta; a ja kuda cu?

<1 Moj. 42:13> <1 Moj. 42:36> <Jer. 31:15>

31. Tada uzese haljinu Josifovu, i zaklavsi jare zamocise haljinu u krv,

<1 Moj. 37:23>

32. Pa onda poslase sarenu haljinu ocu njegovom porucivsi: Nadjosmo ovu haljinu, vidi je li haljina sina tvog ili nije.

33. A on je pozna i rece: Sina je mog haljina; ljuta ga je zverka izjela; Josif je doista raskinut.

<1 Moj. 37:20> <1 Moj. 44:28>

34. I razdre Jakov haljine svoje, i veza kostret oko sebe, i tuzase za sinom svojim dugo vremena.

<1 Moj. 37:29>

35. I svi sinovi njegovi i sve kceri njegove ustadose oko njega teseci ga, ali se on ne dade utesiti, nego govorase: S tugom cu u grob leci za sinom svojim. Pa i njegov otac plakase za njim.

<1 Moj. 42:38> <2 Sam. 12:17>

36. A Madijani prodadose ga u Misir Petefriju, dvoraninu Faraonovom, zapovedniku strazarskom.

<1 Moj. 39:1>