1. I zapovedi Josif coveku sto upravljase kucom njegovom govoreci: Naspi ovim ljudima u vrece zita koliko mogu poneti, i svakome u vrecu metni ozgo novce njegove.

2. I casu moju, casu srebrnu, metni najmladjem u vrecu odozgo i novce za njegovo zito. I ucini kako mu Josif rece.

3. A ujutru kad svanu, otpustise ljude s magarcima njihovim.

4. A kad izadjose iz mesta i jos ne behu daleko, rece Josif coveku sto upravljase kucom njegovom: Ustani, idi brze za onim ljudima, i kad ih stignes reci im: Zasto vracate zlo za dobro?

5. Nije li to casa iz koje pije moj gospodar? I nece li po njoj zacelo poznati kakvi ste? Zlo ste radili sto ste to ucinili.

<1 Moj. 44:15>

6. I on ih stize, i rece im tako.

7. A oni mu rekose: Zasto govoris, gospodaru, takve reci? Sacuvaj Boze da sluge tvoje ucine takvo sta!

<1 Sam. 20:2>

8. Eno smo ti doneli natrag iz zemlje hananske novce koje nadjosmo ozgo u vrecama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuce gospodara tvog srebro ili zlato?

<1 Moj. 43:21>

9. U kog se izmedju sluga tvojih nadje, onaj neka pogine, i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mom.

<1 Moj. 31:32>

10. A on rece: Neka bude kako rekoste; ali u koga se nadje, onaj da mi bude rob, a vi ostali necete biti krivi.

11. I brze poskidase svi na zemlju vrece svoje, i razresise svaki svoju vrecu.

12. A on stade traziti pocevsi od najstarijeg, i kad dodje na najmladjeg, nadje se casa u vreci Venijaminovoj.

13. Tada razdrese haljine svoje, i natovarivsi svaki svoj tovar na svog magarca vratise se u grad.

<1 Moj. 37:29> <1 Moj. 37:34> <4 Moj. 14:6> <2 Sam. 1:11>

14. I dodje Juda s bracom svojom Josifu u kucu, dok on jos bese kod kuce, i padose pred njim na zemlju.

<1 Moj. 37:7>

15. A Josif im rece: Sta ste to ucinili? Zar niste znali da covek kao sto sam ja moze zacelo doznati?

<2 Sam. 14:19>

16. Tada rece Juda: Sta da ti kazemo, gospodaru? Sta da govorimo? Kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zlocinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se nasla casa.

<1 Moj. 44:9> <Jov 39:37>

17. A Josif rece: Boze sacuvaj! Necu ja to; u koga se nasla casa on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svom.

<Is.N. 22:29> <Is.N. 24:16> <1 Sam. 12:23> <1 Sam. 14:45> <1 Sam. 20:2> <Jov 27:5> <Price 17:15> <Luka 20:16> <Rim. 3:4> <Rim. 3:6> <Rim. 3:31> <Rim. 6:2> <Rim. 6:15> <Rim. 7:7> <Rim. 7:13> <Rim. 9:14> <Rim. 11:1> <Rim. 11:11>

18. Ali Juda pristupiv k njemu rece: Cuj me, gospodaru; dopusti da progovori sluga tvoj gospodaru svom, i neka se gnev tvoj ne raspali na slugu tvog, jer si ti kao sam Faraon.

<1 Moj. 18:30> <1 Moj. 18:32> <1 Moj. 41:40> <Price 19:12>

19. Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: Imate li oca ili brata?

20. A mi rekosmo gospodaru svom: Imamo starog oca i brata najmladjeg, koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od matere svoje, i otac ga pazi.

<1 Moj. 37:3>

21. A ti rece slugama svojim: Dovedite mi ga da vidim svojim ocima.

<1 Moj. 42:15> <1 Moj. 42:20>

22. I rekosmo gospodaru svom: Nece moci dete ostaviti oca svog; da ostavi oca svog, odmah ce otac umreti.

23. A ti rece slugama svojim: Ako ne dodje brat vas najmladji, necete videti lice moje.

<1 Moj. 42:20> <1 Moj. 43:3> <1 Moj. 43:5>

24. A kad se vratismo k sluzi tvom a ocu mom, kazasmo mu reci gospodara mog.

25. Posle rece nam otac: Idite opet, kupite nam hrane.

<1 Moj. 43:2>

26. A mi rekosmo: Ne mozemo ici, osim ako bude brat nas najmladji s nama, onda cemo ici, jer ne mozemo videti lica onog coveka, ako ne bude s nama brat nas najmladji.

27. A sluga tvoj, otac moj, rece nam: Znate da mi je zena rodila dva sina.

<1 Moj. 46:19>

28. I jedan od njih otide od mene, i rekoh: Zacelo ga je raskinula zverka; i do sada ga ne videh.

<1 Moj. 37:33>

29. Ako i ovog odvedete od mene i zadesi ga kako zlo, svalicete me starog u grob s tugom.

<1 Moj. 42:36> <1 Moj. 42:38>

30. Pa sada da otidem k sluzi tvom, ocu svom, a ovo dete da ne bude s nama, kako je dusa onog vezana za dusu ovog,

<1 Sam. 18:1>

31. Umrece kad vidi da nema deteta, te ce sluge tvoje svaliti starog slugu tvog, a oca svog, s tugom u grob.

<1 Moj. 42:38>

32. A tvoj se sluga podjemcio za dete ocu svom rekavsi: Ako ti ga ne dovedem natrag, da sam kriv ocu svom do veka.

<1 Moj. 43:9>

33. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta, da bude rob gospodaru mom, a dete neka ide s bracom svojom.

<2 Moj. 32:32>

34. Jer kako bih se vratio k ocu svom bez deteta, da gledam jade koji bi mi oca zadesili?