1. I otisavsi Josif javi Faraonu i rece: Otac moj i braca moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim sto imaju dodjose iz zemlje hananske, i evo ih u zemlji gesemskoj.

<1 Moj. 45:10> <1 Moj. 46:28> <1 Moj. 46:31>

2. I uzevsi nekolicinu brace svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona.

<Dela 7:13>

3. A Faraon rece braci njegovoj: Kakvu radnju radite? A oni rekose Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i nasi stari.

<1 Moj. 46:33> <Jona 1:8>

4. Jos rekose Faraonu: Dodjosmo da zivimo kao dosljaci u ovoj zemlji, jer nema pase za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji hananskoj; a sada dopusti da zive u zemlji gesemskoj sluge tvoje.

<1 Moj. 15:13> <1 Moj. 43:1> <1 Moj. 46:34> <5 Moj. 26:5> <Psal. 105:23> <Isa. 52:4> <Dela 7:11>

5. A Faraon rece Josifu: Otac tvoj i braca tvoja dodjose k tebi;

6. U tvojoj je vlasti zemlja misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji naseli oca svog i bracu svoju, neka zive u zemlji gesemskoj; i ako koje znas izmedju njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom.

<1 Moj. 20:15> <1 Moj. 47:4> <1 Car. 11:28> <Price 12:24> <Price 22:29>

7. Posle dovede Josif i Jakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona.

<1 Moj. 47:10>

8. A Faraon rece Jakovu: Koliko ti ima godina?

9. Odgovori Jakov Faraonu: Meni ima sto i trideset godina, kako sam dosljak. Malo je dana zivota mog i zli su bili, niti stizu vek otaca mojih, koliko su oni ziveli.

<1 Moj. 25:7> <1 Moj. 35:28> <1 Moj. 47:28> <Jov 7:7> <Jov 14:1> <Psal. 39:12> <Psal. 102:3> <Psal. 119:19> <Price 15:15> <Prop. 2:23> <2 Kor. 5:6> <Jevr. 11:9> <Jakov 4:14> <1 Pet. 1:24> <1 Pet. 2:11>

10. I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.

11. A Josif naseli oca svog i bracu svoju, i dade im dobro u zemlji misirskoj na najboljem mestu te zemlje, u zemlji rameskoj, kao sto zapovedi Faraon.

<1 Moj. 47:27> <2 Moj. 1:11> <2 Moj. 12:37>

12. I hranjase Josif hlebom oca svog i bracu svoju i sav dom oca svog do najmanjeg.

<2 Moj. 20:12> <Price 10:1>

13. Ali nesta hleba u svoj zemlji, jer glad bese vrlo velika, i uzmuci se zemlja misirska i zemlja hananska od gladi.

<1 Moj. 41:30> <Dela 7:11>

14. I pokupi Josif sve novce sto se nalazahu po zemlji misirskoj i po zemlji hananskoj za zito, koje kupovahu, i slagase novce u kucu Faraonovu.

<1 Moj. 41:56>

15. A kad nesta novca u zemlji misirskoj i u zemlji hananskoj, stadose svi Misirci dolaziti k Josifu govoreci: Daj nam hleba; zasto da mremo kod tebe, sto novaca nema?

<1 Moj. 47:19>

16. A Josif im govorase: Dajte stoku svoju, pa cu vam dati hleba za stoku, kad je nestalo novca.

17. I dovodjahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davase hleba za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hlebom za svu stoku njihovu.

18. A kad prodje ona godina, stadose opet dolaziti k njemu druge godine govoreci: Ne mozemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u naseg je gospodara; i nije ostalo nista da donesemo gospodaru svom osim telesa nasih i njiva nasih.

19. Zasto da mremo na tvoje oci? Evo i nas i nasih njiva; kupi nas i njive nase za hleb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj zita da ostanemo zivi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.

20. Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha medju njima. I zemlja posta Faraonova.

21. A narod preseli u gradove od jednog kraja Misira do drugog.

22. Samo ne kupi svestenicke njive; jer Faraon odredi deo svestenicima, i hranjahu se od svog dela, koji im dade Faraon, te ne prodase svojih njiva.

<1 Moj. 47:26> <Jezd. 7:24>

23. A Josif rece narodu: Evo kupih danas vas i njive vase Faraonu; evo vam seme, pa zasejte njive.

24. A sta bude roda, dacete peto Faraonu, a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama vasim i za hranu deci vasoj.

25. A oni rekose: Ti si nam zivot sacuvao; neka nadjemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu.

<1 Moj. 33:15>

26. I postavi Josif zakon do danasnjeg dana za njive misirske da se daje peto Faraonu; samo njive svestenicke ne postase Faraonove.

<1 Moj. 47:22>

27. A deca Izrailjeva zivljahu u zemlji misirskoj u kraju gesemskom, i drzahu ga, i narodise se i namnozise se veoma.

<1 Moj. 12:2> <1 Moj. 15:13> <1 Moj. 17:6> <1 Moj. 18:18> <1 Moj. 26:4> <1 Moj. 46:3> <1 Moj. 47:11> <2 Moj. 1:7> <5 Moj. 26:5> <Psal. 105:24> <Dela 7:17>

28. I Jakov pozive u zemlji misirskoj sedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i cetrdeset i sedam godina.

29. A kad se priblizi vreme Izrailju da umre, dozva sina svog Josifa, i rece mu: Ako sam nasao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i ucini mi milost i veru, nemoj me pogrepsti u Misiru;

<1 Moj. 24:2> <1 Moj. 24:49> <1 Moj. 50:5> <1 Moj. 50:25> <5 Moj. 31:14> <1 Car. 2:1>

30. Nego neka lezim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i pogrebi me u grobu njihovom. A on rece: Ucinicu kako si kazao.

<1 Moj. 23:2> <1 Moj. 23:17> <1 Moj. 25:9> <1 Moj. 35:29> <1 Moj. 49:29> <1 Moj. 50:5> <1 Moj. 50:13> <2 Sam. 19:37> <Dela 7:16> <Jevr. 11:21> <Jevr. 11:22>

31. I rece mu Jakov: Zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se Izrailj preko uzglavlja od odra svog.

<1 Moj. 48:2> <1 Car. 1:47> <Jevr. 11:21>