1. Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuca puna poklane stoke sa svadjom.

<Price 15:17>

2. Razuman sluga bice gospodar nad sinom sramotnim i s bracom ce deliti nasledstvo.

3. Topionica je za srebro i pec za zlato, a srca iskusava Gospod.

<Psal. 26:2> <Price 27:21> <Jer. 17:10> <Mal. 3:3>

4. Zao covek pazi na usne zle, a lazljivac slusa jezik pakostan.

5. Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreci, nece ostati bez kara.

<Jov 31:29> <Price 24:17> <Avd. 1:12>

6. Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.

7. Ne prilici bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lazljiva beseda.

8. Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.

<1 Moj. 39:21> <Dan. 6:3>

9. Ko pokriva prestup, trazi ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.

10. Ukor tisti razumnog vecma nego ludog sto udaraca.

11. Zao covek trazi samo odmet, ali ce se ljut glasnik poslati na nj.

12. Bolje je da coveka srete medvedica kojoj su oteti medvedici, nego bezumnik u svom bezumlju.

<2 Sam. 17:8>

13. Ko vraca zlo za dobro, nece se zlo odmaci od kuce njegove.

<Jer. 18:20> <Rim. 12:17> <1 Sol. 5:15>

14. Ko pocne svadju, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prodji se raspre.

<2 Car. 14:8> <Price 20:3> <Dela 6:1> <Rim. 12:18> <1 Sol. 4:11>

15. Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.

<2 Moj. 23:7> <Isa. 5:23>

16. Na sta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?

17. U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.

18. Covek bezuman daje ruku i jamci se za prijatelja svog.

19. Ko miluje svadju, miluje greh; ko podize uvis vrata svoja, trazi pogibao.

20. Ko je opakog srca, nece naci dobra; i ko dvolici jezikom, pasce u zlo.

21. Ko rodi bezumna, na zalost mu je, niti ce se radovati otac ludoga.

22. Srce veselo pomaze kao lek, a duh zalostan susi kosti.

<Price 18:14>

23. Bezboznik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.

<2 Moj. 23:8> <4 Moj. 22:7>

24. Razumnom je na licu mudrost, a oci bezumniku vrljaju nakraj zemlje.

<Prop. 2:14>

25. Zalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.

26. Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga sto je radio pravo.

27. Usteze reci svoje covek koji zna, i tiha je duha covek razuman.

28. I bezuman kad cuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.