|
|
|
Up First Prev Next Last
Naslov: Zarucnica Laza Radanovica
Napomena: Objavljena u Becu 1845., Vuk Stefanovic Karadzic
Zarucnica Laza Radanovica
Kad se zeni Radanovic Lazo,
On isprosi lepotu devojku,
I sakupi iljadu svatova,
Ode pravo dvoru devojackom;
Daleko i majka ugledala,
Ugledala, pa je besedila:
"\Sad cu stati na dvor na kapiju,
"Da ja gledam kicene svatove."
Kad su svati blizu dvora bili,
Besedila devojacka majka:
"Idu, cerko, kiceni svatovi,
U cije ce dvore ulaziti?
"Cija ce i majka docekati?
"Cija l' braca konje privatiti?
"Cij' li baba vinom posluziti?
"Cija l' seja darom darivati?"
Kad devojka reci razabrala,
Besedila svojoj staroj majki;
"Oj starice, mila majko moja!
"To je, majko, Radanovic Lazo,
"I to su mu kiceni svatovi,
"I pravo ce nasem belom dvoru;
"Vece slazi moje bele dare:
"Ti ces, majko, svate docekati,
"Moja braca konje privatiti,
"Moja seja darom darivati,
"Mili babo vinom napojiti."
Dok su svati u dvor ulazili,
Zavadi se majka i devojka,
Ne o grade, ni o vinograde,
Vec o jednu tananu kosulju;
Majka oce da ostavi sinu,
A devojka svome djuvegiji;
Tad' se majka na nju naljutila,
Pa je stala dvoru na kapiju,
Na studen se kamen naslonila,
Na kamenu grozne suze lije,
Nju mi pita Radanovic Lazo:
"Oj Boga ti, mila majko moja!
"Koja ti je golema nevolja,
"Te ti nisi svate docekala,
"Vec si stala dvoru na kapiju,
"Na studen se kamen naslonila,
"I na njega grozne suze ronis?"
Majka Lazi tijo odgovara:
"Ao Lazo, zete nesudjeni!
"Kako cu ti ja vesela biti,
"Kako l' svate jadna docekati,
"Kad je tvoja umrla devojka,
"Juce smo je mladu saranili?"
Onda Lazo majki govorio:
"Kazuj groblje, gdi je ukopana.
"Da ja vidim i mrtvu devojku."
Kad je majka reci razabrala,
Besedila Radanovic-Lazi:
"Ja ti groblja ne smem kazivati,
"Jer je kod nas cudan adet post'o:
"Kad umire pod prsten devojka,
"Ne kopa se u to novo groblje,
"Vec se baca u to sinje more."
Kad to cuo Radanovic Lazo,
Besedio kicenim svatovma:
"Oj svatovi, moja braco draga!
"Cekajte me u belome dvoru,
"Dok otidem na nove pazare,
"Da ja kupim svile svakojake,
"Da ja pletem mrezu sarovitu,
"Da ja trazim po moru devojku,
"Il' c' u meni zivo srce puci."
Kad je Lazo ovo besedio,
Slusala ga tanana robinja,
Pa je njemu tijo besedila:
"Gospodaru, Radanovic-Lazo!
"Nije tvoja umrla devojka,
"Vec se ona s majkom zavadila,
"Ni o grade, ni o vinograde;
"Vec o jednu tananu kosulju:
"Majka oce da ostavi sinu,
"A devojka tebi da ponese."
Kad je Lazo reci razabrao,
On besedi kumu i deveru:
"Oj Boga vam, kume i devere!
"Vi idite gore na cardake,
"Dovedite lepotu devojku,
"U njene joj dare ne dirajte,
"Jer u mene dosta dara ima."
Kad to cuo kume i devere,
Poslusali Radanovic-Lazu:
Otidose na gornje cardake,
Dovedose lepotu devojku,
U dare joj ni dirnuli nisu.
Kad su Bozji zakon savrsili,
Devojka se sa rodom oprasta:
Ljubi oca, ljubi staru majku,
Ljubi bracu i milu sestricu,
Pa je majki onda besedila:
"Oprosti mi, mila majko moja!
"Sto sam tebi, majko, sagresila."
Ali majka kune bez prestanka:
"Mila kceri, i tebe ne bilo!
"Ni doprla tamo, ni ovamo!
"Vec ostala sredi gore carne."
Kad devojka reci razabrala,
Ud'rise joj suze od ociju.
Digose se kiceni svatovi,
Odvedose lepotu devojku.
Kad su bili sredi gore carne,
Al' devojku zabolela glava,
Besedila svom rucnom deveru:
"Oj devere, moj zlacen prstene!
"Ti mi zovni Radanovic-Lazu.
"Kad je dever reci razabrao,
Brze ode Radanovic-Lazi,
Pa je Lazi tijo besedio:
"Ajde, Lazo, brze u natrage,
"Devojka se nasa razbolela,
"Na kuma se glavom naslonila."
Kad je Lazo reci razabrao,
On otide lepoti devojki,
Pa je pita Radanovic Lazo:
"Sto je tebi, lepota devojko?
"Sto je tebe zabolela glava?"
Devojka je njemu besedila:
"Gospodaru, Radanovic-Lazo!
"De mi skupi kicene svatove."
Skupi Lazo kicene svatove,
Devojka im lepo zafalila
Na ljubavi i na prijateljstvu;
Svakom dala po kitu bosiljka,
Lazi dala tananu kosulju,
Za koju se s majkom zavadila,
Pa je njemu tijo besedila:
"Na kosulju, Radanovic-Lazo!
"Pod grlom joj puce jadikovo,
"Jadikovo i cemerikovo:
"Kudgod odis, neka jadikujes;
"A gdi stanes, da cemerikujes;
"A mene je zabolela glava,
"A od srca preboleti ne cu."
To izusti, pa dusicu pusti.
Tad' je Lazo svatom besedio:
"\Sad na noge, kiceni svatovi!
"\S nadzaci joj raku iskopajte,
"A sabljama sanduk satesite,
"Vise glave ruzu usadite,
"Oko groba klupe napravite,
"Nize nogu bunar iskopajte:
"Rad' mirisa nek se ruzom kite,
"Od umora na klupe sedaju,
"A od zedji ladne vode piju."
Cesto Lazo na grob izlazio,
Pa je pit'o svoju zarucnicu:
"Jel' ti, duso, zemlja dotescala?"
Devojka mu mrtva odgovara:
"Nije meni zemlja dotescala,
"Vec je teska materina kletva."
|
|
|