Up First Prev Next Last
Naslov: Nemusti jezik
Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic
U nekakva coveka bio jedan coban koji ga je mnogo godina verno i posteno
sluzio. Jednom iduci za ovcama cuje u sumi neku pisku, a ne znadijase
sta je. Na taj glas otide on u sumu da vidi sta je. Kad tamo, ali se
zapozarilo pa u pozaru zmija pisti. Kad coban to vidi, stane da gleda
sta ce zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapozarilo, i
pozar se Jednako k njoj primicao. Onda zmija povice iz pozara: "Cobane,
za Boga, izbavi me iz ove vatre!" Onda joj coban pruzi svoj stap preko
vatre, a ona po stapu izadje, pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata
i savije mu se oko vrata. Kad coban to vidi, nadje se u cudu, pa rece
zmiji: "Sta je to u zao cas! ja tebe izbavih a sebe pogubih." Zmija mu
odgovori: "Ne boj se nista, nego me nosi kuci mome ocu. Moj je otac
zmijinji car." Onda joj se coban stace moliti i izgovarati da ne moze
ostaviti svojih ovaca, a zmija mu rece: "Ne brini se ni malo za ovce;
ovcama ne ce bita nista; samo hajde sto brze." Onda coban podje sa zmijom
kroz sumu i najposle dodje na jednu kapiju koja je bila od samih zmija.
Kad dodju tu, zmija na vratu cobanovu zvizne, a zmije se sve odmah
raspletu. Onda zmija rece cobanu: "Kad dodjemo u dvor k mome ocu, on ce
tebi davati stagod zaistes: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne
uzimaj nista, nego isti nemusti jezik. On ce se dugo zatezati, ali ce ti
najposle opet dati." U tome podju u dvor k ocu, i otac placuci zapita
zmiju: "\Za Boga, sinko! gde si?" A ona mu kaze sve po redu kako je bio
opkolio pozar i kako je coban izbavio. Onda car zmijinji rece cobanu:
"Sta ces da ti dam za to sto si mi sina izbavio?" Coban odgovori: "Nista
drugo ne cu, nego da mi das nemusti jezik." A car rece: "Nije to za
tebe, jer da ti to dam, pa da kome kazes, ti bi odmah umro, nego isti
drugo stagod hoces dacu ti." Na to mu coban odgovori: "Ako ces mi sto
dati, daj mi nemusti jezik, ako li mi to ne das, a ti s Bogom ostaj!
meni drugo ne treba nista." Pa podje da ide. Onda ga car vrati natrag
govoreci mu: "\Stani! hodi ovamo, kad bas to hoces:. Zini." Coban zine, a
zmijinji mu car pljune u usta, pa mu rece: "\Sada ti pljuni meni u usta."
Coban mu pljune u usta, a zmijinji car opet cobaninu. I tako tri puta
pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car rece:
"\Sad imas nemusti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj,
jer ako kazes kome god, odmah ces umreti." Coban podje kroz sumu, i iduci
cujase i razumevase sve sto govore tice i trave i sve sto je na svetu.
Kad dodje k ovcama i nadje ih sve na broju i na miru, leze malo da se
odmori. Tek sto legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i
pocnu se razgovarati svojim jezikom govoreci: "Kad bi znao ovaj coban,
ovde gde lezi ono crno siljeze ima u zemlji pun podrum srebra i zlata."
Coban kad cuje to, otide svome gospodaru te mu kaze, a gospodar dotera
kola pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kuci. Ovaj je gospodar
bio posten covek pa sve blago dade cobanu govoreci mu: "Evo sinko, ovo
je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao. Nego ti nacini sebi kucu pa se
zeni, te zivi s otim blagom." Coban uzme blago, nacini kucu, i ozenivsi
se stane ziveti, "i malo po malo izidje on najbogatiji covek ne samo u
onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ovcara,
govedara, konjusara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom
licem na Bozic rece on svojoj zeni: "\Spremi vina i rakije i svega sto
treba, pa cemo sutra ici na salas da nosimo pastirima neka se i oni
provesele." Zena ga poslusa i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan
otidu na salas, onda gazda u vece kaze svima pastirima: "\Sad svi skupite
se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja cu biti kod stoke svu noc." I
tako gazda ostade i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoci, ali
kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: "Mozemo
li doci da ucinimo stetu, pa ce biti mesa i vama?" A psi odgovaraju
svojim jezikom: "Dodjite da bismo se i mi najeli!" Ali medju psima bijase
jedan matori pas koji samo jos dva zuba imadijase u glavi. Onaj matori
pas stane govoriti kurjacima: "Tamo njima to i to! Dok su jos ova dva
zuba meni u glavi, ne cete vi uciniti stete mome gospodaru." A to gazda
sve slusa i razume sto oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi
da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu
govoriti: "\Za Boga, gospodaru, steta je!" A gazda im odgovori: "Sto
rekoh to da ucinite." Pa se opravi sa zenom kuci, i podju na konjma: pod
njime bijase konj, a pod zenom kobila. Iduci tako covek izmakne napred, a
zena zaostane. Onda konj pod covekom zarze: konj veli kobili: "Hajde brze!
sto si ostala!" A kobila odgovara: "E, lasno je tebi: ti nosis jednoga
gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi zdrebe."
Na to se covek obazre i nasmeje, a zena to opazi, pa brze obode kobilu i
stigne coveka pa ga zapita za sto se nasmeja. On joj odgovori: "Ni za
sto, samo onako." Ali zeni ne bude to dosta nego saleti muza da joj kaze
za sto se nasmejao. On se stane braniti: "Prodji me se, zeno, Bog s
tobom! sto ti je? ne znam ni sam." Ali sto se on vise branjase, ona sve
vise navaljivase nanj da joj kaze za sto se nasmejao. Najposle joj covek
rece: "Ako ti kazem, ja cu odmah umreti." Ona opet ni za to ne mareci
jednako navali govoreci da drukcije ne moze biti nego da joj kaze. U tom
dodju kuci. Odsednuvsi s konja, covek odmah naruci mrtvacki sanduk i kad
bude gotov, metne ga pred kucu pa kaze zeni: "Evo sad cu leci u sanduk
pa da ti kazem za sto sam se nasmejao; ali kako ti kazem, odmah cu
umreti." I tako legne u sanduk, pa jos jedan put obazre se oko sebe, kad
ali onaj matori pas dosao od stoke i seo mu celo glave pa place. Covek
opazivsi to rece zeni: "Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu."
Zena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas ne ce ni da gledi, a
petao dodje i stane kljuvati u komad; onda pas rece petlu: "Nesreco
nesita! tebi je do jela, a vidis gde gazda hoce da umre!" A petao mu
odgovori: "Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto zena, pa ih svabim sve
na jedno zrno proje kad gde nadjem, a kad one dodju, ja ga prozderem; ako
li se koja stade srditi, ja je odmah kljunom; a on nije vredan jednu da
umiri." Kad to covek cuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove
zenu u sobu: "Hodi zeno da ti kazem." Pa sve batinom po njoj: "Eto to je,
zeno! Eto to je, zeno!" I tako se zena smiri i nikad ga vise ne zapita
da joj kaze za sto se smejao.
|
|