Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, izidje predanj ovan sa zlatnom vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz puske da ga ubije, a ovan se zatrci te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i drustvo njegovo kad ga posle nadje, ne znajuci ko ga je ubio, odnese ga kuci i ukopa. Posle toga zena ovoga lovca obesi njegovu pusku o klin. Kad joj se sin opase snagom, on zaiste od matere onu pusku da ide s njom u lov, a mati mu je ne htedne dati govoreci: "Ni po sto, sinko! otac je tvoj poginuo s tom puskom pa hoces i tebi glave da dodje?" Jednom on ukrade pusku i otide u lov. Kad dodje u sumu, onaj ovan sa zlatnom vunom izidje i predanj, pa mu rece: "Tvoga sam oca ubio, pa cu i tebe." A on se uplasi pa rekne: "Pomozi Boze!" i nategne pusku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, sto ga u carstvu nema, pa zdere kozu s njega i odnese kuci. Malo po malo procuje se to do cara, i car zapovedi da mu se donese ta koza da vidi kakvih jos zverova ima u njegovu carstvu. Kad onaj momak odnese kozu i caru pokaze, car mu rece: "Isti sta hoces da ti dam za tu kozu." A on mu odgovori: "Ne cu je prodati ni po sto." U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, vec zlotvor. On rece caru: "Kad on ne ce tu kozu tebi da da, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da ucini sto ne moze biti." I tako nauci cara te dozove momce i rece mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momce kad to cuje, stane plakati i moliti se da on to ne moze uciniti, niti to moze biti; a car mu opet rece: "Ako za sedam dana to ne uradis, nije na tebi glave." On onda placuci otide kuci i kaze materi sta je i kako je, a mati kad cuje, odgovori mu: "Jesam li ti kazala, sinko, da ce tebi ona puska doci glave kao i ocu tvome." Placuci tako momce i misleci sta ce raditi i kuda ce, da bi ga nestalo, izidje iza sela i podobro se od njega udalji. Kad na jedan put jedno devojce izidje predanj, i zapita ga: "\Za sto, brate, places?" A on joj srdito odgovori: "Idi s Bogom, kad mi pomoci ne mozes", i podje dalje, a devojce pristane za njim i stane ga moliti da joj kaze, "moze biti" veli "da cu ti pomoci". Onda on stane pa joj rece: "Kazacu ti, ali sam Bog da mi pomogne, drugi mi niko ne moze pomoci", i pripovedi joj sve sta ga je snaslo i sta mu je car zapovedio. Ona kad ga saslusa, rece mu: "Ne boj se, brate, nego idi i isti u cara na kom ce mestu da bude vinograd, pa neka ti ipsartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaces grozdja zrela." On se na to vrati kuci i kaze materi kao od muke kako se s devojcetom nasao i sta mu je kazalo. A mati kad cuje, rece mu: "Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao." Onda on otide k caru i zaiste mesto za vinograd i da mu se isparta gde ce biti brazde. Car mu da sve i ucini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posadjen; drugo jutro listao, do sedam dana bilo vec grozdje zrelo u njemu, a to je bilo vreme kad nigde nema grozdja. On nabere grozdja, izmulja i odnese caru slatka vina i u marami grozdja. Kad car to vidi vrlo se zacudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka rece caru: "\Sad cemo mu zapovediti drugo sto zaista ne ce moci uciniti." Pa nauci cara te dozove ono momce i rece mu: "Od viljevskih zuba da mi nacinis dvor." On kad to cuje, otide kuci placuci i pripovedi materi sta mu je sad car zapovedio, i rece joj: "Ovo, majko, niti moze biti, niti ja mogu svrsiti." A mati mu odgovori: "Idi, sinko, opet: iza sela, ne bi li te Bog namerio na onu devojcicu." On izidje iza sela, i kad dodje na ono isto mesto gde je pre onu devojku nasao, ona izidje opet predanj pa mu rece: "Opet si, brate, neveseo i placan." A on joj se stane tuziti sta mu je sad zapovedjeno. Ona kad ga saslusa, rece mu: "Lako ce biti i to; nego idi k caru i isti ladju i u njoj trista akova, vina i trista akova rakije, i uz to jos dvadeset dundjera, pa kad dodjes na ladji tu i tu izmedju dve planine, zagradi vodu sto je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. Viljevi ce onamo doci da piju vodu, pa ce se opiti i popadati, a dundjeri onda neka im sve zube izrezu pa ih nosi na ono mesto gde car hoce da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana bice grad gotov." Onda se on vrati kuci i pripovedi materi kako je bio opet s devojkom i sta mu je ona kazala. A mati mu opet rece: "Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti opet pomogne." On otide k caru i iziste sve, pa onda otide i svrsi kako mu je devojka kazala: viljevi dodju te se opiju i popadaju, a dundjeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde ce se grad zidati; on u vece metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov. Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa rece stricu onoga deteta, svome doglavniku: "E sad sta da mu radim? Ovo nije covek, Bog zna sta je." A on mu odgovori: "Jos jedno da mu zapovedis, pa ako i to svrsi, zaista je nesto vise od coveka;" i tako opet nagovori cara, te dozove momce i rece mu: "\Sad jos da mi dovedes carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovedes, na tebi nema glave." Momce kad to cuje, otide materi svojoj i kaze joj sta je car zapovedio; a ona mu rece: "Idi, sinko, trazi opet onu devojku, ne bi li Bog dao da te opet izbavi." On otide iza sela i nadje onu devojku, pa joj pripovedi sta mu je opet zapovedjeno. Devojka kad ga saslusa, rece mu: "Idi isti u cara galiju, i u njoj da se nacini dvadeset ducana, i u svakome ducanu da bude trg od druge ruke, sve bolji od boljega; i isti da se izberu najlepsi momci, pa neka ih lepo obuku i nameste za kalfe, u svaki ducan po jedan. Pa ces onda ti poci na toj galiji i sresces prvo i prvo coveka a on nosi zivu orlusinu, pa ga pitaj hoce li je prodati, on ce kazati da hoce, a ti mu podaj stogod zaiste. Posle ces sresti drugoga gde nosi sarana u cunu, sve su mu zlatne kraljusti, i toga sarana kupi po sto po to. Trecega ces sresti a on nosi ziva goluba, i za goluba podaj stogod zaiste. Od orla ces iz repa iscupati jedno pero, od sarana kraljust, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ces ih pustiti sve. Kad otides u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve ducane i naredi neka svaki momak pred svojim ducanom stoji. Onda ce doci svi gradjani i gledace trg i divice se, a devojke koje dodju po vodu, govorice po gradu: Govore ljudi: od kako je ovoga grada, jos ovake galije nije bilo ni ovaka trga. To ce zacuti i careva devojka, pa ce se iskati u oca da je pusti da i ona vidi. Kad ona dodje sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz ducana u ducan, i iznosi trg svakojaki preda nju sve lepsi i lepsi, i sve je zabavljaj dok se malo posumraci, pa kad se posumraci, a ti kreni galiju, u taj ce mah pasti tama da se nista ne vidi. U devojke ce biti tica na ramenu sto je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da ladja ide, ona ce pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru sta je i kako je. A ti onda zapali perce od orla, te ce ti orao odmah doci, a ti mu kazi neka uhvati ticu, i orao ce je uhvatiti. Posle ce devojka baciti jedan kamicak u vodu, te ce galija odmah stati, a ti onda uzmi kraljust od sarana i zapali je, i saran ce ti odmah doci, a ti mu kazi da nadje i proguta onaj kamicak, saran ce ga naci i progutati, a galija ce odmah poci. Posle cete dugo putovati na miru, pa cete najposle doci izmedju dve planine, onde ce se galija okameniti i veliki cete strah pretrpeti, i devojka ce te terati da joj doneses zive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub ce ti odmah doci, a ti mu podaj staklence i on ce ti doneti zive vode; po tom ce se odmah galija krenuti i doci ces sretno kuci s carskom devojkom." Posto momce saslusa devojku, otide kuci i kaze materi sve, pa onda otide k caru i zaiste sve sto mu je trebalo; car mu nije mogao odreci, nego mu da, i tako se on krene s galijom. Putujuci tako svrsi na putu sve kao sto mu je receno, i dodje pod onaj grad u drugome carstvu, i kao sto mu je devojka kazala, on ucini sve, docepa se carske kceri i sretno s njome dodje natrag. U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendzera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak rece doglavnik caru: "\Sad ga pogubi kako izidje iz galije, drukcije mu ne mozes dosaditi." Kad galija vec stane u kraj, onda stanu izlaziti na breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car namesti dzelata te kako se pomoli iz galije, odsece mu glavu. Car je mislio onu carsku kcer za sebe uzeti, te kako ona izidje iz galije, on priskoci k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa rece: "Kamo onaj sto se trudio za mene?" A kad vidi da mu je glava odsecena, odmah uzme zivu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet ozivi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik opaze da je on oziveo, rece doglavnik caru: "Taj ce sad jos vise znati nego sto je znao, jer je bio i mrtav pa opet oziveo." Car zazeli doznati da li se zaista vise zna kad se nanovo prozivi, pa zapovedi da i njemu odseku glavu, i da ga devojka zivom vodom prozivi. Posto caru odseku glavu, carska kci ne htedne ni da zna za njega, nego odmah napise ocu knjigu i kaze sve kako je bilo i da ona hoce da podje za ono momce, a otac njezin otpise da narod primi ono momce za cara, ako li ne ce da ce on dignuti krajinu na njih. Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu kcer i da caruje. I tako ono momce ozeni se carevom devojkom i postane car, a ostali momci sto su s njim isli izene se onim devojkama sto su bile pored carske kceri i postanu velika gospoda.