Up First Prev Next Last
Naslov: Ko manje iste, vise mu se daje
Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic
Bila tri brata, pa na belome svetu nista vise nisu imali do jednu
krusku, te bi tu krusku redom cuvali: jedan bi ostao kod kruske, a druga
dvojica isla bi na nadnicu. Jednoc Bog poslje andjela da vidi kako ova
braca zive, pa ako zlo zive da im da bolju hranu. Kad andjeo Bozij sidje na
zemlju, pretvori se u prosjaka, pa dosavsi k onome sto cuva krusku zamoli
ga da mu da jednu krusku. On uzbere od svojih krusaka, pa mu da i rece:
"Evo ti od mojih krusaka, od bratinskih ne mogu ti dati." Andjeo mu
zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da cuva krusku, dodje
opet andjeo pa ga zamoli da mu da jednu krusku. I on mu uzbere od svojih
krusaka pa mu da i rece: "Evo ti od mojih krusaka, od bratinskih ne mogu
ti dati." Andjeo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na trecega brata da
cuva krusku, opet dodje andjeo i zamoli i njega da mu da jednu krusku. I on
mu uzbere od svojih krusaka pa mu da i rece: "Evo od mojih krusaka, od
bratinskih ne mogu ti dati." Kad bude cetvrti dan, andjeo se nacini
kaludjer, pa dodje rano ujutru i zatece ih svu trojicu kod kuce, pa im
rece: "Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu." Oni podju za njim bez reci.
Kad dodju na jedan veliki potok, voda tece, sve uji, onda zapita andjeo
najstarijega brata: "Sta bi ti da ti je?" A on odgovori: "Da je sve vino
od ove vode, pa da je moje." Andjeo prekrsti stapom, a to mesto vode
potece vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo
citavo. Onda ga andjeo onde ostavi i rece mu: "Eto ti sto si zeleo, sad
zivi." Pa uzme onu dvojicu i podje s njima dalje. Kad dodju na jedno polje, a
tu golub prekrilio polje. Onda zapita andjeo srednjega brata: "Sta bi ti
sad zeleo?" A on mu odgovori: "Da su to sve ovce, pa da su moje." Bozij
andjeo prekrsti polje stapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi,
jedne zene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju,
jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se nacini i kozara, jedni seku,
jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo citavo. Onda mu rece
andjeo: "Eto ti sto si zeleo." Pa uzme najmladjega brata i podje s njim
preko polja pa ga zapita: "A sta bi ti hteo?" On mu odgovori: "Ja ne bih
nista drugo, vec da mi Bog da zenu od prave krvi Hriscanske." Onda mu
andjeo rece: "O! to je tesko dobiti; u svemu svetu samo tri imaju: dve su
zene a jedna je devojka, i nju prose dvoji prosioci." Iduci tako za dugo,
dodju u jedan grad gde je bio car i u njega kci od prave krvi Hriscanske.
Kako dodju u grad odmah otidu k caru da prose u njega devojku. Kad oni
tamo, a dva cara dosla da je prose i metnuli jabuke na sto. Onda i oni
svoju jabuku metnu pored onih. Kad ih car sagleda, rece svima koji su se
onde desili: "Sta cemo sad: ono su carevi, a ovo su kao prosjaci prema
njima?" Onda ce andjeo reci: "\Znate li sta? Ovako da uredimo: neka uzme
devojka tri loze, pa neka posadi u basci namenjujuci koju kome hoce, pa
na cijoj lozi sutra bude grozdje, za onoga neka podje devojka." Oni svi na
to pristanu: devojka posadi tri loze u basci i svakome nameni po jednu.
Kad ujutru, a to na lozi onoga siromaha grozdje. Onda car nemadne kud,
nego da kcer onome bratu najmladjemu, pa odmah u crkvu te se vencaju.
Posto se vencaju, andjeo ih odvede u sumu pa ih ostavi onde i oni stanu
ziveti u sumi za godinu dana. A kad se navrsi godina, rece Bog opet
andjelu: "Idi vidi kako one sirote zive. Ako tesko zive, podaj im bolju
hranu." Kad andjeo sidje na zemlju, opet se pretvori u prosjaka pa otide k
onome sto mu potok tece vinom i zamoli u njega casu vina, a on ga odbije
govoreci: "Da ja dajem svakome po casu vina, ne bi toga bilo." Kad to
cuje andjeo, prekrsti stakom, a potok potece vodom kao i pre, pa onda
rece onome bratu: "Nije to za tebe; idi ti pod krusku, pa cuvaj
krusku."Po tom otide andjeo odande i dodje k onome drugom sto su mu ovce
polje prekrilile, i zamoli se da mu udeli krisku sira, a on ga odbije
govoreci: "Da ja delim svakome po krisku sira, ne bi toga bilo." Kad to
cuje andjeo, prekrsti stakom, a to od ovaca prnu golubovi, pa onda rece
onome bratu: "Nije to za tebe; idi ti pod krusku, pa cuvaj krusku."
Najposle otide andjeo i najmladjemu da vidi kako i on zivi, kad tamo, a on
sa svojom zenom u sumi zivi siromaski u jednoj kolebi. On se zamoli da
ga prime da prenoci, a oni ga sa svim srcem prime i stanu se moliti da
im oprosti sto ga ne mogu docekati kako bi zeleli, "mi smo" veli
"\siromasi ljudi." Andjeo im odgovori: "Nista za to, ja sam zadovoljan onim
sto ima." Oni onda sta ce da rade? zita nisu imali da mese pravi hleb,
nego su tukli koru od kojekaka drveca i od toga hleb mesili. Takovi hleb
umesi zena i sad za gosta i metne ga pod crepnju da se pece. Pak stanu
razgovarati gosta. Kad posle oni ogledaju jeli im taj hleb pecen, a to
pod crepnjom pravi hleb, narastao, nista ti lepse, i digao crepnju nad
sobom. Kad oni to vide, dignu ruke Bogu: "Hvala ti, Boze, te mozemo
gosta ugostiti!" Posto iznesu hlebac pred gosta, donesu tikvu s vodom,
pa kad stanu piti, a to u tikvi vino. Onda andjeo prekrsti stakom kolebu,
i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta. Tada ih
blagoslovi andjeo i ostavi onde, te su sretno ziveli do svoga veka.
|
|