Up First Prev Next Last
Naslov: Careva kci i svinjarce
Napomena: U Becu 1870., Vuk Stefanovic Karadzic
Bio jedan car pa imao kcer, koja je imala na sebi tri belege: na celu
kao zvezdu, na prsima kao sunce, na kolenu kao mesec. Kad doraste do
udaje, rekne ocu, da ne ce ni za koga poci koji njene belege ne pogodi, a
koji pogodi, za onoga ce poci, da bi bio najveci siromah ili prosjak.
Kad se to razglasi po svetu, stanu je prositi mnogi carevi i kraljevi,
ali ona nije htela poci ni za jednoga, jer ni jedan nije mogao pogoditi
njezinih belega. Jednom ona izidje s dvorkinjama u setnju, i naidje u polju na
jednoga siromaska decka gde cuva jednu krmacu i troje prascica, koji su
u isti mah krmacu sisali. Kad careva kci vidi prascice, vrlo joj omile,
pa se otisne od drugih devojaka i otide k svinjarcetu, koje je malo dalje
od krmace stajalo, i zapita ga: "Hoces li mi da ti jedno prasence ispod
svoje krmace?" A svinjarce odgovori: "Hocu, gospodjo." Ona ga upita: "Po
sto?" A on odgovori: "Ne istem nista, samo da otkrijes lice da te
vidim." Careva kci onda otkrije svoje lice i ne secajuci se belege, a on
joj opazi belegu na celu, pa onda uhvati jedno prase i da joj, ona uzme
prase i radosna otide kuci s ostalim devojkama. Kad u vece dete otera
kuci krmacu i dvoje prasaca, otac napadne nanj i stane ga karati: "Gde ti
je prase, ubio tamo njega Bog! Ja gledam da zapatim, a ti rascerdavas."
Dete nije htelo kazati, kome je prase dalo, nego rece, da je zaspalo, te
praseta nestalo. Careva kci otisavsi kuci, odmah pokaze prase ocu i
materi, i ono njima obadvoma omili, jer je bilo vrlo lepo, pa reknu
kceri, da bi dobro bilo, kad bi mogla dobiti jos jedno, a ona mu
odgovori, da ima jos dvoje. Te tako sutradan digne se opet s dvorkinjama,
i otide k svinjarcetu, i zaiste u njega jos jedno prase. A svinjarce joj
kaze, da ce joj dati prase, ali da mu da da joj vidi grudi. Ona odmah
razdrlji prsi, a on kad joj vidi na prsima belegu, da joj i drugo prase.
Careva kci uzme prase pa vesela otide kuci, a svinjarce s krmacom i
jednim prasetom opet svojoj, i otac ga za drugo prase jos vecma iskara
Treci dan dodje careva kci na ono isto mesto, i zaiste od svinjarceta i
trece prase. On joj obeca dati, samo da se otkrije do kolena, da joj
vidi kolena. Ona se otkrije, a on kad opazi na kolenu belegu, da joj i
trece prase. Onda careva kci otidje i s trecim prasetom svojoj kuci, a
svinjarce sa samom krmacom opet svojoj, i sad se i otac i mati jos vecma
rasrde, i tako ga iskaraju i izruze, da jedva bez boja ostane. Posle
nekoga vremena rece svinjarce materi, da mu umesi jednu pogacu i ispece
jedno pile i da mu natoci cuturu vina i da struk bosiljka. Mati mu to sve
pripravi i spremi u torbu. On uzme torbu na rame pa podje i na polasku
rece materi "Idem, majko, da i ja pogadjam carevoj devojci belege; ne bi
li Bog dao da pogodim!" Mati mu na to odgovori: "Jaoj, moj sinko, nema
te srece u nas." A on joj opet rece: "Ja se nadam majko, ako Bog da." I
tako se digne i dodje u carev dvor, kad tamo, a to dosao i jedan Turcin
da pogadja. Kad ih izvedu k devojci da pogadjaju, rece Turcin svinjarcetu:
"Ded sinovce ti prvi govori, a ja znam sta cu govoriti " Onda svinjarce
zacne govoriti: "Devojko, jeli ti na celu zvezda?" Tek sto on to izusti,
a Turcin mu u rec: "Valaj bas smo u jednoj misli." Devojka se otkrije pa
rece decku: "E, to si pogodio; sad kazuj sta imam na grudima." Decko
odgovori: "Imas sunce." A Turcin se odmah utakne: "Valaj i bila, bas sam
to hteo da izreknem." Careva devojka otkrije i grudi pa rece decku: "I
to si pogodio; kazuj jos sta imam na kolenu. ' Decko odgovori: "Imas
mesec." A Turcin: "Moje mi vjere, sinovce, sta cemo nas dvojica sad? Ja
sam to sve znao." Onda se svi uzbune sta ce ciniti: devojka je volela za
Turcina, jer je bio lep momak i gosposki odeven, a svinjarce u siromaskim
haljinama. Najposle narede da obojica prenoce s devojkom, pa kome nadju
ujutru devojku okrenutu, onoga da bude. Kad nastane noc i oni legnu
spavati, a devojka se okrene Turcinu. Onda decko ustane pa izidje na
polje, a devojka zapovedi Turcinu: "Idi brze i ti za njim, pa stogod on
uzradi, ono radi i ti." Decko izisavsi na polje, cucne u mraku, pa izvadi
iz torbe pogacu i peceno pile i cuturu s vinom pa stane jesti i piti.
Turcinu se kroz pomrcinu ucini da decko radi onaj posao koji cara s konja
stera, pa i on cucne i jedva se s velikim natezanjem oneredi. U tom
cujuci Turcin da dete nesto jede i mljeste, pomisli da ono jede svoju
necist, pa stane i on jesti svoju. Svinjarce kad se najede i napije, uzme
onaj struk bosiljka, pa se stane trti njime po licu, a Turcin pomisli da
se ono maze svojom neciscu pa uzme i on od svoje sto jos nije bio pojeo,
te se dobro umaze po obrazu. Posle udju obojica k devojci, i legnu uza
nju, jedan s jedne, drugi s druge strane. Devojka se opet okrene Turcinu,
ali od smrada i gada nije mogla trpeti, nego se odmah okrene svinjarcetu
koje je mirisalo na bosiljak, i tako ujutru nadju devojku okrenutu k
svinjarcetu. Svinjarce posle ostane onde kao carski zet, i dovede k sebi
oca i mater, te su ziveli sretno do svoga veka.
|
|