1. I onaj dan izi¹av¹i Isus iz kuæe seða¹e kraj mora.

<Mar. 4:1> <Luka 5:3>

2. I sabra¹e se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora uæi u laðu i sesti; a narod sav staja¹e po bregu.

<1 Moj. 49:10> <Mat. 4:25> <Mat. 15:30> <Luka 5:3> <Luka 8:4>

3. I On im kaziva mnogo u prièama govoreæi: Gle, iziðe sejaè da seje.

4. I kad seja¹e, jedna zrna pado¹e kraj puta, i doðo¹e ptice i pozoba¹e ih;

5. A druga pado¹e na kamenita mesta, gde ne be¹e mnogo zemlje, i odmah izniko¹e; jer ne be¹e u dubinu zemlje.

<Jezek. 11:19>

6. I kad obasja sunce, povenu¹e, i buduæi da nemahu ¾ila, posahnu¹e.

<Kol. 2:7>

7. A druga pado¹e u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8. A druga pado¹e na zemlju dobru, i dono¹ahu rod, jedno po sto, a jedno po ¹ezdeset, a jedno po trideset.

<1 Moj. 26:12>

9. Ko ima u¹i da èuje neka èuje.

<Mar. 4:9>

10. I pristupiv¹i uèenici reko¹e Mu: Za¹to im govori¹ u prièama?

<Luka 8:9>

11. A On odgovarajuæi reèe im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.

<Mat. 11:25> <Mat. 16:17> <Mar. 4:11> <1 Kor. 2:10> <1 Kor. 14:2> <Kol. 1:26>

12. Jer ko ima, daæe mu se, i preteæi æe mu; a koji nema, uzeæe mu se i ono ¹to ima.

<Mat. 25:29> <Mar. 4:25> <Luka 8:18> <Luka 19:26>

13. Zato im govorim u prièama, jer gledajuæi ne vide, i èujuæi ne èuju niti razumeju.

<Jezek. 21:4>

14. I zbiva se na njima proro¹tvo Isaijino, koje govori: U¹ima æete èuti, i neæete razumeti; i oèima æete gledati, i neæete videti.

<Isa. 6:9> <Jezek. 12:2> <Mar. 4:12> <Luka 8:12> <Jovan 12:40> <Dela 28:26> <Rim. 11:8> <2 Kor. 3:14>

15. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i u¹ima te¹ko èuju, i oèi su svoje zatvorili da kako ne vide oèima, i u¹ima ne èuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

<Zah. 7:11> <Jevr. 5:11>

16. A blago va¹im oèima ¹to vide, i u¹ima va¹im ¹to èuju.

<Mat. 16:17> <Luka 2:29> <Luka 10:23> <Jovan 20:29> <Dela 26:18> <2 Kor. 4:6>

17. Jer vam ka¾em zaista da su mnogi proroci i pravednici ¾eleli videti ¹ta vi vidite, i ne vide¹e; i èuti ¹ta vi èujete, i ne èu¹e.

<Jevr. 11:13> <1 Pet. 1:10>

18. Vi pak èujte prièu o sejaèu:

<Mar. 4:14> <Luka 8:11>

19. Svakome koji slu¹a reè o carstvu i ne razume, dolazi neèastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.

<Luka 8:12> <2 Kor. 2:11>

20. A na kamenu posejano to je koji slu¹a reè i odmah s radosti primi je,

<Isa. 58:2> <Jezek. 33:11> <Mar. 4:5> <Luka 8:13> <Jovan 5:35>

21. Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reèi radi, odmah udari natrag.

<Mat. 11:6> <2 Tim. 1:15>

22. A posejano u trnju to je koji slu¹a reè, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zagu¹e reè, i bez roda ostane.

<Jer. 4:3> <Mat. 19:23> <Mar. 10:23> <Luka 18:24> <1 Tim. 6:9> <2 Tim. 4:10>

23. A posejano na dobroj zemlji to je koji slu¹a reè i razume, koji dakle i rod raða, i donosi jedan po sto, a jedan po ¹ezdeset, a jedan po trideset.

24. Drugu prièu kaza im govoreæi: Carstvo je nebesko kao èovek koji poseja dobro seme u polju svom,

25. A kad ljudi pospa¹e, doðe njegov neprijatelj i poseja kukolj po p¹enici, pa otide.

<Luka 10:19> <1 Pet. 5:8>

26. A kad nièe usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.

27. Tada doðo¹e sluge domaæinove i reko¹e mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?

28. A on reèe im: Neprijatelj èovek to uèini. A sluge reko¹e mu: Hoæe¹ li dakle da idemo da ga poèupamo?

29. A on reèe: Ne; da ne bi èupajuæi kukolj poèupali zajedno s njime p¹enicu.

30. Ostavite neka raste oboje zajedno do ¾etve; i u vreme ¾etve reæi æu ¾eteocima: Saberite najpre kukolj, i sve¾ite ga u snoplje da ga sa¾e¾em; a p¹enicu svezite u ¾itnicu moju.

<Isa. 17:5> <Mat. 3:12> <Mat. 24:31> <1 Sol. 4:17> <2 Sol. 2:1>

31. Drugu prièu kaza im govoreæi: Carstvo je nebesko kao zrno goru¹ièino koje uzme èovek i poseje na njivi svojoj,

<Isa. 2:2> <Mih. 4:1> <Mar. 4:30> <Luka 13:18> <2 Pet. 3:18>

32. Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veæe je od svega povræa, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

<Jezek. 31:6>

33. Drugu prièu kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme ¾ena i metne u tri kopanje bra¹na dok sve ne uskisne.

<Luka 13:20>

34. Sve ovo u prièama govori Isus ljudima, i bez prièe ni¹ta ne govora¹e im:

35. Da se zbude ¹ta je kazao prorok govoreæi: Otvoriæu u prièama usta svoja, kazaæu sakriveno od postanja sveta.

<Psal. 49:4> <Psal. 78:2> <Rim. 16:25> <1 Kor. 2:7> <Efes. 3:9>

36. Tada ostavi Isus ljude, i doðe u kuæu. I pristupi¹e k Njemu uèenici Njegovi govoreæi: Ka¾i nam prièu o kukolju na njivi.

37. A On odgovarajuæi reèe im: Koji seje dobro seme ono je Sin èoveèiji;

<Isa. 61:1>

38. A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;

<1 Moj. 3:15> <1 Moj. 12:3> <Psal. 22:27> <Isa. 49:6> <Os. 2:23> <Mih. 4:2> <Mal. 1:11> <Jovan 8:44> <Dela 13:10> <2 Pet. 2:14> <1 Jov. 3:7>

39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste ðavo; a ¾etva je posledak ovog veka; a ¾eteoci su anðeli.

<Jezek. 7:2> <Joilo 3:13> <Otkr. 14:15>

40. Kao ¹to se dakle kukolj sabira, i ognjem sa¾i¾e, tako æe biti na kraju ovog veka.

41. Poslaæe Sin èoveèiji anðele svoje, i sabraæe iz carstva Njegovog sve sablazni i koji èine bezakonje.

<Mat. 24:31> <2 Pet. 2:1>

42. I baciæe ih u peæ ognjenu: onde æe biti plaè i ¹krgut zuba.

<Mat. 3:12> <Otkr. 20:10>

43. Tada æe se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima u¹i da èuje neka èuje.

<Prièe 4:18> <Dan. 12:3> <Otkr. 7:9>

44. Jo¹ je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje na¹av¹i èovek sakri i od radosti zato otide i sve ¹to ima prodade i kupi polje ono.

<Prièe 2:4> <Isa. 55:1> <Filib. 3:7> <Otkr. 3:18>

45. Jo¹ je carstvo nebesko kao èovek trgovac koji tra¾i dobar biser,

46. Pa kad naðe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve ¹to ima¹e i kupi ga.

<Prièe 2:4> <Prièe 8:10>

47. Jo¹ je carstvo nebesko kao mre¾a koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;

<Jezek. 47:10> <Mat. 22:10>

48. Koja kad se napuni, izvuko¹e je na kraj, i sedav¹i, izbra¹e dobre u sudove, a zle baci¹e napolje.

49. Tako æe biti na poletku veka: iziæi æe anðeli i odluèiæe zle od pravednih.

50. I baciæe ih u peæ ognjenu: onde æe biti plaè i ¹krgut zuba.

51. Reèe im Isus: Razumeste li ovo? Reko¹e Mu: Da, Gospode.

<Dela 8:30>

52. A On im reèe: Zato je svaki knji¾evnik koji se nauèio carstvu nebeskom kao domaæin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.

<Pes. 7:13>

53. I kad svr¹i Isus prièe ove, otide odande.

54. I do¹av¹i na postojbinu svoju, uèa¹e ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moæi?

<5 Moj. 18:15> <Mat. 2:23> <Mar. 6:1> <Luka 4:16>

55. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braæa njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?

<Isa. 49:7> <Isa. 53:2> <Mat. 12:46> <Mar. 3:32> <Mar. 6:3> <Mar. 15:40>

56. I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

57. I sabla¾njavahu se o Njega. A Isus reèe im: Nema proroka bez èasti osim na postojbini svojoj i u domu svom.

<Psal. 22:6> <Mat. 11:6> <Mat. 26:31> <Mar. 6:4> <Luka 4:24> <Jovan 4:44>

58. I ne stvori onde èudesa mnogih za neverstvo njihovo.

<Psal. 78:41> <Jevr. 3:19> <Jevr. 4:2>