Up First Prev Next Last
Jevrejima poslanica sv. apostola Pavla, glava 10.
1. Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje
stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i
prinose one iste žrtve.
<Kol. 2:17> <Jevr. 7:11> <Jevr. 8:5> <Jevr. 9:11>
2. Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više
imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
3. Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
<3 Moj. 16:21> <Jevr. 9:7>
4. Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti grehe.
<3 Moj. 16:13> <Dan. 9:27> <Mih. 6:6> <Jevr. 9:13>
5. Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi
telo pripravio.
<Psal. 40:6> <Isa. 1:11> <Jer. 6:20> <Amos 5:21>
6. Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
7. Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da
učinim volju Tvoju, Bože.
8. I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe
nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
9. Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da
postavi drugo.
10. Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
<Jovan 17:19> <Jevr. 13:12>
11. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo
puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti grehe.
<4 Moj. 28:3> <Jevr. 7:27>
12. A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane
Bogu.
<Kol. 3:1> <Jevr. 1:3>
13. Čekajući dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje
nogama Njegovim.
<Psal. 110:1> <Dela 2:34> <Jevr. 1:13>
14. Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni.
15. A svedoči nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:
<2 Pet. 1:21>
16. Ovo je zavet koji ću načiniti s njima posle onih dana, govori
Gospod: Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim
napisaću ih;
<Jer. 31:33>
17. I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.
18. A gde je oproštenje ovih onde više nema priloga za grehe.
19. Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa
Hrista, putem novim i živim.
20. Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
<Mat. 11:27> <Mar. 15:38> <Jovan 10:9> <Jevr. 9:8>
21. I sveštenika velikog nad domom Božijim:
<1 Tim. 3:15>
22. Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od
zle savesti, i umiveni po telu vodom čistom;
<4 Moj. 19:13> <Isa. 52:15> <Jezek. 36:25> <Efes. 3:12> <1 Jov. 3:21>
23. Da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je
obećao;
<1 Kor. 1:9> <1 Sol. 5:24> <2 Sol. 3:3>
24. I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim
delima,
25. Ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego
jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približuje
dan sudni.
<Dela 2:42> <Rim. 13:11> <2 Pet. 3:9>
26. Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine,
nema više žrtve za grehe;
<4 Moj. 15:30> <2 Pet. 2:20> <1 Jov. 5:16>
27. Nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one
koji se suprote.
<Jezek. 36:5>
28. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri
svedoka.
29. Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg
pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati
naruži?
<Mat. 12:31> <1 Kor. 11:27> <1 Kor. 11:29>
30. Jer znamo Onog koji reče: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori
Gospod; i opet: Gospod će suditi narodu svom.
<5 Moj. 32:35> <Psal. 50:4>
31. Strašno je upasti u ruke Boga Živoga.
<Isa. 33:14>
32. Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i
mnogu borbu stradanja podnesoste,
<Gal. 3:4> <Filib. 1:29>
33. Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši
drugovi onima koji žive tako.
<Filib. 1:7> <1 Sol. 2:14>
34. Jer se na okove moje sažaliste, i dadoste s radošću da se
razgrabi vaše imanje, znajući da imate sebi imanje bolje i
nepropadljivo na nebesima.
<Mat. 5:12>
35. Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu.
36. Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Božiju savršivši primite
obećanje.
<Luka 21:19> <Kol. 3:24> <Jevr. 12:1>
37. Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da dođe i
neće odocniti.
<Avak. 2:3> <Luka 18:8>
38. A pravednik živeće od vere; ako li odstupi neće biti po volji
moje duše.
39. A mi, braćo, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih
koji veruju da spasu duše.
|