Up First Prev Next Last
Jevrejima poslanica sv. apostola Pavla, glava 11.
1. Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog
što ne vidimo.
<Rim. 8:24>
2. Jer u njoj stari dobiše svedočanstvo.
<Jevr. 12:1>
3. Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što
vidimo iz ništa postalo.
<Psal. 148:5> <Jovan 1:3>
4. Verom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kain, kroz koju dobi
svedočanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoči za dare njegove; i
kroz nju on mrtav još govori.
<1 Moj. 4:4> <1 Jov. 3:12>
5. Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nađe se, jer ga Bog
premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu.
<1 Moj. 5:22> <1 Moj. 5:24> <1 Sol. 4:17>
6. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k
Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže.
<Jovan 3:18> <Jovan 3:36>
7. Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide,
načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta
naslednik pravde po veri.
<1 Moj. 6:13> <1 Moj. 7:23> <Jezek. 33:5> <Rim. 3:22> <Filib. 3:9>
8. Verom posluša Avraam kad bi pozvan da iziđe u zemlju koju htede da
primi u nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide.
9. Verom dođe Avraam u zemlju obećanu, kao u tuđu, i u kolibama
življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obećanja tog.
<1 Moj. 12:8> <1 Moj. 25:27>
10. Jer čekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
<Isa. 14:32>
11. Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko
vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeća.
<1 Moj. 17:19> <Luka 1:36> <Rim. 4:19>
12. Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske
mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.
<Rim. 4:19>
13. U veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ga videvši
izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na
zemlji.
<1 Moj. 47:9> <1 Moj. 49:10> <4 Moj. 24:17> <Jovan 8:56>
14. Jer koji tako govore pokazuju da traže otačanstvo.
<Jevr. 13:14>
15. I da bi se oni opomenuli onog iz kog iziđoše, imali bi vreme da se
vrate.
16. Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih
nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.
<2 Moj. 3:6> <2 Moj. 3:15> <Filib. 3:20>
17. Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga
prinošaše, pošto beše primio obećanje,
<1 Moj. 22:1> <Jakov 2:21>
18. U kome beše kazano: U Isaku nazvaće ti se seme;
<1 Moj. 21:12>
19. Pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za
priliku.
20. Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje će doći.
<1 Moj. 27:27>
21. Verom blagoslovi Jakov umirući svakog sina Josifovog, i pokloni se
vrhu palice njegove.
<1 Moj. 47:31> <1 Moj. 48:5> <1 Moj. 48:15>
22. Verom se opominja Josif umirući izlaska sinova Izrailjevih, i
zapoveda za kosti svoje.
<1 Moj. 50:24> <2 Moj. 13:19>
23. Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi,
jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve.
<2 Moj. 1:16> <2 Moj. 2:2>
24. Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kćeri
Faraonove;
<2 Moj. 2:11>
25. I volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost
greha:
<Psal. 84:10> <Mat. 5:10>
26. Državši sramotu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga
misirskog; jer gledaše na platu.
27. Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše
Onog koji se ne vidi, kao da Ga viđaše.
<2 Moj. 10:29> <Rim. 8:25>
28. Verom učini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše
prvorođene ne dotakne do njih.
<2 Moj. 12:21>
29. Verom pređoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci
okušavši potopiše se.
30. Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.
<Is.N. 6:20>
31. Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i
izvedavši ih drugim putem.
<Jakov 2:25>
32. I šta ću još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao
pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i
Samuilu, i o drugim prorocima,
<Sud. 4:6> <Sud. 6:11> <Sud. 11:1> <Sud. 13:24> <1 Sam. 1:20> <1 Sam.
16:1>
33. Koji verom pobediše carstva, učiniše pravdu, dobiše obećanja,
zatvoriše usta lavovima,
<1 Sam. 17:34> <Dan. 6:22>
34. Ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica mača, ojačaše od
nemoći, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tuđe;
<1 Sam. 14:13> <1 Sam. 17:34> <1 Sam. 17:51> <2 Car. 20:7> <Psal. 6:8>
<Dan. 3:25> <Dan. 3:27> <Dan. 6:22>
35. Žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne
primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;
<1 Car. 17:22> <2 Car. 4:35> <2 Car. 4:37> <Dan. 11:33> <Dela 22:25>
36. A drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice;
<1 Moj. 39:20> <Jer. 20:2>
37. Kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od mača
pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji,
u sramoti;
<1 Car. 21:13> <2 Car. 1:8> <2 Dn. 24:21> <Dela 7:58>
38. Kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po
gorama i po pećinama i po rupama zemaljskim.
<1 Car. 18:4>
39. I ovi svi dobivši svedočanstvo verom ne primiše obećanja;
40. Jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas
savršenstva.
<Rim. 11:26> <Otkr. 6:11>
|