Up First Prev Next Last
Sveto Jevanđelje po Mateju, glava 22.
1. I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:
<Luka 14:16> <Otkr. 19:7> <Otkr. 19:9>
2. Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.
3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.
4. Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed
svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo;
dođite na svadbu.
5. A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini
svojoj.
<Psal. 81:11>
6. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
<1 Sol. 2:14>
7. A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi
krvnike one, i grad njihov zapali.
<Isa. 10:5> <Jer. 51:20> <Dan. 9:26> <Luka 19:27>
8. Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše
dostojne.
<Mat. 10:11> <Luka 20:25> <Dela 13:46>
9. Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.
10. I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle
i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
<Mat. 13:38>
11. Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u
svadbeno ruho.
<Zah. 3:3> <2 Kor. 5:3> <Efes. 4:24> <Kol. 3:10> <Kol. 3:12> <Otkr. 3:4>
<Otkr. 16:15> <Otkr. 19:8>
12. I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on
oćute.
<Jov 31:14> <Rim. 3:19>
13. Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te
bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
<Mat. 8:12> <Rim. 11:22>
14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
<Mat. 20:16>
15. Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u
reči.
<Mar. 12:13> <Luka 20:20>
16. I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše:
Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne
mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.
<Luka 20:21>
17. Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili
ne?
18. Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?
19. Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.
20. I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?
21. I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo
ćesaru, i Božje Bogu.
<Mat. 17:25> <Luka 23:2> <Rim. 13:7>
22. I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
<Jov 5:13>
23. Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja,
i upitaše Ga
<Mat. 3:7> <Mat. 16:6> <Mar. 12:18> <Luka 20:27> <Dela 4:1> <Dela 23:8>
<1 Kor. 15:12> <2 Tim. 2:17>
24. Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme
brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
<1 Moj. 38:8> <5 Moj. 25:5>
25. U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši
poroda ostavi ženu svoju bratu svom.
26. A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.
27. A posle svih umre i žena.
28. O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima
bila.
29. A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile
Božje.
<Jovan 20:9> <2 Pet. 3:16>
30. Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli
Božji na nebu.
<Psal. 103:20> <Zah. 3:5> <1 Kor. 7:29> <Otkr. 5:11> <Otkr. 7:1> <Otkr.
7:11>
31. A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog
govoreći:
32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog
mrtvih, nego živih.
<2 Moj. 3:6> <2 Moj. 3:16> <Mar. 12:26> <Mar. 12:27> <Luka 20:37> <Dela
7:32> <Jevr. 11:16>
33. I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
<Mat. 7:28>
34. A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
35. I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:
36. Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?
37. A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom
dušom svojom, i svom misli svojom.
<5 Moj. 6:5> <5 Moj. 10:12> <5 Moj. 30:6> <Priče 23:26> <Mat. 12:29>
<Luka 10:27>
38. Ovo je prva i najveća zapovest.
39. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
<3 Moj. 19:18> <Mar. 12:31> <Rim. 13:9> <Gal. 5:14> <Jakov 2:8>
40. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
<Mat. 7:12> <1 Tim. 1:5>
41. A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus
<Mar. 12:35> <Luka 20:41>
42. Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu:
Davidov.
<Mat. 21:8>
43. Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:
<2 Sam. 23:2> <Dela 2:30> <2 Pet. 1:21>
44. Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim
neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
<Psal. 110:1> <Dela 2:30> <Dela 2:34> <1 Kor. 15:25> <Jevr. 1:13>
45. Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
46. I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da
Ga zapita više.
<1 Car. 10:1> <Mar. 12:34> <Luka 14:6>
|