Up First Prev Next Last
Otkrivenje svetoga Jovana bogoslova, glava 5.
1. I videh u desnici Onog što seđaše na prestolu knjigu napisanu
iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata.
<Isa. 29:11> <Jezek. 2:9> <Jezek. 2:10> <Dan. 12:4> <Otkr. 6:1> <Otkr.
8:1>
2. I videh anđela jakog gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da
otvori knjigu i da razlomi pečate njene?
<Otkr. 10:1>
3. I niko ne mogaše ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori
knjige ni da zagleda u nju.
<Jovan 1:18>
4. I ja plakah mnogo što se niko ne nađe dostojan da otvori i da
pročita knjigu, niti da zagleda u nju.
5. I jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo je nadvladao lav, koji
je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam
pečata njenih.
<1 Moj. 49:9> <Isa. 11:1> <Rim. 15:12> <Jevr. 2:10> <Jevr. 7:14> <Otkr.
22:16>
6. I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred
starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam
očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.
<Isa. 53:7> <Zah. 3:9> <Jovan 1:29> <1 Pet. 1:19> <Otkr. 4:4> <Otkr.
4:5> <Otkr. 6:16>
7. I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu.
8. I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine
padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune
tamjana, koje su molitve svetih.
<Psal. 141:2> <Otkr. 8:3> <Otkr. 14:2> <Otkr. 15:2>
9. I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da
otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju
svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,
<Psal. 33:3> <Isa. 42:10> <Dan. 4:1> <Mat. 26:28> <Dela 20:28> <Efes.
1:7> <Jevr. 9:12> <2 Pet. 2:1> <Otkr. 4:11> <Otkr. 13:7> <Otkr. 14:3>
<Otkr. 17:15>
10. I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na
zemlji.
<2 Moj. 19:6>
11. I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i
starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada.
<Psal. 68:17> <Dan. 7:10> <Jevr. 12:22> <Otkr. 9:16>
12. Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i
bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.
13. I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i
što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi
na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.
<Psal. 150:6> <Jovan 5:23> <Efes. 3:21> <Filib. 2:10> <1 Tim. 1:17>
14. I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i četiri starešine
padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka.
|