English-Serbian Dictionary / Serbian-English Dictionary

Up First Prev Next Last

Sveto Jevanđelje po Marku, glava 5.

1. I dođoše preko mora u okolinu gadarinsku.

<Mat. 8:28> <Luka 8:26>

2. I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,

3. Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;

4. Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.

5. I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.

6. A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.

<Psal. 66:4> <Dela 16:17> <Filib. 2:10>

7. I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.

8. Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka.

9. I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.

10. I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.

11. A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.

<3 Moj. 11:7> <5 Moj. 14:8> <Isa. 65:4> <Luka 15:15>

12. I moliše Ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo.

13. I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.

<1 Car. 22:22> <Jov 1:12> <Jov 2:6> <Jov 12:16> <Mat. 28:18> <Luka 4:36> <Efes. 1:20> <Efes. 1:23> <Kol. 2:10> <Jevr. 2:8>

14. A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta je bilo.

15. I dođoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.

<Rim. 16:20> <1 Jov. 3:8>

16. A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.

17. I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.

<1 Moj. 26:16> <5 Moj. 5:25> <1 Car. 17:18> <Jov 21:14> <Jov 22:17> <Mat. 8:34> <Mar. 1:24> <Luka 5:8> <Luka 8:37> <Dela 16:39> <1 Kor. 2:14>

18. I kad uđe u lađu, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.

<Psal. 116:12> <Luka 8:38> <Luka 17:15> <Luka 23:42> <Filib. 1:23>

19. A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.

20. I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.

<2 Moj. 15:2> <Psal. 116:16> <Isa. 63:7> <Mat. 4:25> <Mar. 7:31>

21. I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.

<1 Moj. 49:10> <Mat. 9:1>

22. I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.

<Mat. 9:18> <Luka 8:41>

23. I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.

24. I pođe s njim; i za Njim iđaše naroda mnogo i turkahu Ga.

25. I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi

<3 Moj. 15:25> <Mat. 9:20> <Luka 8:43>

26. I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,

<Psal. 108:12>

27. Kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.

<Mar. 3:10> <Dela 5:15> <Dela 19:12>

28. Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.

29. I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.

<2 Moj. 15:26> <Luka 6:19> <Luka 8:46>

30. I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?

31. I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?

32. I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.

33. A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.

34. A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

<Mat. 9:22> <Mar. 10:52> <Luka 7:50> <Luka 8:48> <Luka 17:19> <Luka 18:42> <Dela 14:9> <Dela 15:33>

35. Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?

36. A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.

<Psal. 103:13> <Jovan 11:25> <Jovan 11:40>

37. I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.

38. I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.

39. I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.

<Dan. 12:2> <Jovan 11:11> <Dela 20:9> <1 Kor. 11:30> <1 Kor. 15:20> <1 Sol. 4:14> <1 Sol. 5:10>

40. I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka.

41. I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.

42. I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.

<Psal. 33:9>

43. I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.

<Mat. 12:16> <Mat. 17:9> <Mar. 3:12> <Luka 5:14>