Up First Prev Next Last
Sveto Jevanđelje po Marku, glava 7.
1. I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu
došli iz Jerusalima
<Mat. 15:1>
2. I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest,
neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.
3. Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata,
držeći se onog što im je ostalo od starih;
<Jovan 2:6>
4. I kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što
su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.
5. A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne
žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim
rukama?
6. A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas
licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce
njihovo daleko stoji od mene.
<Isa. 29:13> <Jezek. 33:31> <Os. 8:2> <Mat. 15:8> <Jovan 5:42> <Titu
1:14> <Titu 1:16> <Jakov 2:14>
7. No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.
8. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje
žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite.
9. I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.
10. Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje
oca ili mater smrću da umre.
<2 Moj. 20:12> <2 Moj. 21:17> <3 Moj. 20:9> <5 Moj. 5:16> <Priče 20:20>
<Mat. 15:4>
11. A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste:
prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.
<Mat. 15:5> <Mat. 23:18> <1 Tim. 5:8>
12. I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj,
13. Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako
mnogo koješta činite.
14. I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite.
15. Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega,
nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka.
<Dela 10:14> <Rim. 14:17> <1 Kor. 8:8> <1 Tim. 4:4> <Titu 1:15>
16. Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
17. I kad dođe od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču.
<Mat. 15:15>
18. I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god
u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
19. Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva
jela.
20. Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;
21. Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube,
kurvarstva, ubistva,
<1 Moj. 6:5> <1 Moj. 8:21> <Jov 14:4> <Jov 15:14> <Mat. 15:19> <Dela
8:22> <Gal. 5:19> <Titu 3:3>
22. Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko,
huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
<Jezek. 20:24>
23. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.
24. I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u
kuću htede da niko ne čuje za Nj; i ne može se sakriti.
<Mat. 15:21>
25. Jer čuvši za Nj žena što u njenoj kćeri beše duh nečisti,
dođe i pade k nogama Njegovim.
26. A žena ta beše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše Ga da
istera đavola iz kćeri njene.
27. A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo
uzeti hleb od dece i baciti psima.
<Mat. 7:6> <Mat. 10:5> <Mat. 15:23> <Dela 13:46> <Rim. 9:4> <Efes. 2:12>
28. A ona odgovarajući reče Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom
jedu od mrva detinjih.
29. I reče joj: Za tu reč idi; izađe đavo iz kćeri tvoje.
<Is.N. 21:45> <Mat. 9:29> <Mar. 9:23> <1 Jov. 3:8>
30. I došavši kući nađe da je đavo izašao, i kći ležaše na
odru.
31. I opet izađe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more
galilejsko u krajeve desetogradske.
<Mat. 15:29>
32. I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj
ruku.
<Mat. 9:32> <Luka 11:14>
33. I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i
pljunuvši dohvati se jezika njegovog;
<Mar. 8:23> <Jovan 9:6>
34. I pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori
se.
<Mar. 6:41> <Jovan 11:33> <Jovan 11:41> <Jovan 17:1>
35. I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i
govoraše lepo.
<Psal. 33:9> <Isa. 32:3> <Isa. 35:5> <Mat. 11:5>
36. I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše
oni još više razglašavahu.
<Isa. 42:2> <Mar. 5:43> <Mar. 8:26>
37. I vrlo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluve čini da
čuju i neme da govore.
<Isa. 29:18>
|