Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up First Prev Next Last

Sveto Jevanđelje po Marku, glava 10.

1. I ustavši odande dođe u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.

<Mat. 19:1> <Jovan 10:40> <Jovan 11:7>

2. I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?

<Mat. 19:3>

3. A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?

4. A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.

<5 Moj. 24:1> <Jer. 3:1> <Mat. 5:31> <Mat. 19:7>

5. I odgovarajući Isus reče im: Po tvrđi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.

<5 Moj. 9:6> <Dela 13:18>

6. A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.

<1 Moj. 1:27> <1 Moj. 5:2> <Mat. 19:4>

7. Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,

<1 Moj. 2:24> <1 Kor. 6:16> <Efes. 5:31>

8. I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.

9. A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

10. I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.

11. I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.

<Mat. 5:32> <Mat. 19:9> <Luka 16:18> <Rim. 7:3>

12. I ako žena ostavi muža svog i pođe za drugog, čini preljubu.

13. I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.

<Mat. 19:12> <Mat. 19:13> <Luka 18:15>

14. A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.

<Mat. 18:4> <Mat. 19:14> <Luka 18:16> <1 Kor. 14:20> <1 Pet. 2:2>

15. Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega.

<Mat. 18:3> <Luka 7:32>

16. I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

<1 Moj. 48:14> <Isa. 40:11> <Mar. 9:36> <Luka 2:28>

17. I kad izađe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?

<Mat. 19:16> <Luka 18:18>

18. A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.

19. Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.

<2 Moj. 20:1> <2 Moj. 20:3> <2 Moj. 20:24> <Rim. 13:9> <Jakov 2:11>

20. A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.

21. A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, te hajde za mnom uzevši krst.

<Mat. 6:19> <Mat. 19:21> <Luka 16:9> <Dela 2:44> <Dela 14:22> <1 Tim. 6:17> <1 Tim. 6:18> <2 Tim. 3:12> <1 Pet. 1:4>

22. A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.

23. I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!

<Mat. 19:23> <Luka 18:24>

24. A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!

<Jov 31:24> <Psal. 17:14> <Psal. 52:7> <Jer. 9:23> <Sof. 1:18> <1 Tim. 6:17> <Jakov 5:1>

25. Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.

26. A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?

27. A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.

<Jer. 32:17> <Mat. 19:26> <Luka 1:37> <Jevr. 7:25>

28. A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.

<Mat. 19:27> <Luka 18:28>

29. A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanđelja radi,

30. A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.

<2 Dn. 25:9> <Psal. 19:11> <Mat. 5:11> <Luka 18:30> <Jovan 16:22> <Dela 14:22> <Rim. 5:3> <1 Sol. 3:3> <2 Tim. 3:12> <Jevr. 12:6> <Jakov 1:1> <1 Pet. 4:12>

31. Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.

<Mat. 19:30> <Mat. 20:16> <Luka 13:30>

32. A kad iđahu putem u Jerusalim, Isus iđaše pred njima, a oni se čuđahu, i za Njim iđahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:

<Mat. 20:17> <Mar. 8:31> <Mar. 9:31> <Luka 18:31>

33. Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;

34. I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.

35. I pred Njega dođoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.

<Mat. 20:20>

36. A On im reče: Šta hoćete da vam učinim?

<Mar. 10:51>

37. A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.

38. A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?

39. A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;

<Dela 12:2> <Otkr. 1:9>

40. Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.

<Jakov 4:3>

41. I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.

<Mat. 20:24>

42. A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.

<Luka 22:25>

43. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.

<Mat. 20:26> <Mat. 20:28> <Mar. 9:35> <Luka 9:48>

44. I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga.

45. Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.

<Isa. 53:10> <Dan. 9:24> <Dan. 9:26> <Mat. 20:28> <Luka 22:26> <Jovan 13:14> <2 Kor. 5:21> <Gal. 3:13> <Filib. 2:7> <1 Tim. 2:6> <Titu 2:14> <Jevr. 5:8>

46. I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, seđaše kraj puta i prošaše.

<Mat. 20:29> <Luka 18:35>

47. I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!

<Isa. 11:1> <Jer. 23:5> <Rim. 1:3> <Otkr. 22:16>

48. I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!

49. I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te.

50. A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dođe k Isusu.

51. I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.

52. A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.

<Isa. 29:18> <Isa. 32:3> <Isa. 35:5> <Isa. 42:6> <Isa. 43:8> <Mar. 8:22> <Dela 26:18>