Up First Prev Next Last
Sveto Jevanđelje po Luki, glava 8.
1. Posle toga iđaše On po gradovima i po selima učeći i
propovedajući jevanđelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.
2. I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija,
koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam đavola iziđe,
<Mat. 27:55> <Mar. 15:41> <Mar. 16:9> <Luka 23:55>
3. I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje
služahu Njemu imanjem svojim.
<Mat. 27:55> <Mar. 15:41>
4. A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu,
kaza u priči:
<Mat. 13:2> <Mar. 4:1>
5. Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj
puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
6. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
7. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
8. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta
onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
9. A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?
<Mat. 13:10> <Mar. 4:10>
10. A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima
u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.
<Isa. 6:9> <Mar. 4:12>
11. A priča ova znači: Seme je reč Božija.
<Mat. 13:18> <Mar. 4:14> <Dela 20:27> <Dela 20:32> <1 Pet. 1:23>
12. A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo,
i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
<Mar. 4:4> <2 Kor. 2:11> <2 Kor. 4:3> <Jakov 1:23>
13. A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč;
i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dođe vreme
kušanja otpadnu.
14. A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige
i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
<Mat. 19:23> <1 Tim. 6:9> <2 Tim. 4:10>
15. A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom
i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko
ima uši da čuje neka čuje.
<Efes. 2:4> <2 Pet. 1:5>
16. Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod
odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.
<Mat. 5:15> <Mar. 4:21> <Luka 11:33> <Filib. 2:15>
17. Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se
neće doznati i na videlo izići.
<Prop. 12:14> <Mar. 4:22>
18. Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema,
uzeće se od njega i ono što misli da ima.
<Mat. 25:29> <Mar. 4:25>
19. Dođoše pak k Njemu mati i braća Njegova, i ne mogahu od naroda da
govore s Njim.
<Mat. 12:46> <Mar. 3:31> <Jovan 7:5> <Dela 1:14> <1 Kor. 9:5>
20. I javiše Mu govoreći: Mati Tvoja i braća Tvoja stoje napolju,
hoće da Te vide.
21. A On odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji
slušaju reč Božiju i izvršuju je.
22. I dogodi se u jedan dan On uđe s učenicima svojim u lađu, i reče
im: Da pređemo na one strane jezera. I pođoše.
<Mat. 8:23> <Mar. 4:35>
23. A kad iđahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu
se, i behu u velikoj nevolji.
24. I pristupivši probudiše Ga govoreći: Učitelju! Učitelju!
Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i
posta tišina.
<Jov 28:11> <Jov 38:11> <Psal. 29:10> <Psal. 46:1> <Psal. 65:7>
25. A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i čuđahu
se govoreći jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda,
i slušaju Ga?
<Psal. 33:8> <Mat. 8:27> <Mar. 4:41> <Luka 4:36>
26. I dođoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.
<Mat. 8:28> <Mar. 5:1>
27. A kad iziđe On na zemlju, srete Ga jedan čovek iz grada u kome
behu đavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblačaše se, i ne
življaše u kući, nego u grobovima.
28. A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: Šta je
tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me.
<Dela 16:16> <Filib. 2:10>
29. Jer Isus zapovedi duhu nečistom da iziđe iz čoveka: jer ga
mučaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga čuvaju, i iskida
sveze, i teraše ga đavo po pustinji.
30. A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legeon; jer
mnogi đavoli behu ušli u nj.
31. I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
<Otkr. 9:1> <Otkr. 20:3>
32. A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im
dopusti da u njih uđu. I dopusti im.
<3 Moj. 11:7> <5 Moj. 14:8> <Jov 1:12> <Jov 12:16> <Otkr. 20:7>
33. Tada iziđoše đavoli iz čoveka i uđoše u svinje; i navali krdo
s brega u jezero, i utopi se.
34. A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po
selima.
35. I iziđoše ljudi da vide šta je bilo, i dođoše k Isusu, i
nađoše čoveka iz koga đavoli behu izišli, a on sedi obučen i
pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
<Jovan 11:11> <Jovan 11:13>
36. A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.
37. I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se
behu vrlo uplašili. A On uđe u lađu i otide natrag.
<5 Moj. 5:25> <1 Sam. 6:20> <1 Sam. 16:4> <2 Sam. 6:9> <Jov 21:14> <Mat.
8:34> <Mar. 1:24> <Luka 4:34>
38. Čovek, pak, iz koga iziđoše đavoli moljaše da bi s Njim bio;
ali ga Isus otpusti govoreći:
<Psal. 103:1> <Psal. 116:12> <Mar. 5:18> <Luka 7:44> <Luka 18:43>
39. Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I otide
propovedajući po svemu gradu šta mu Isus učini.
40. A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi očekivahu.
<Mar. 5:21>
41. I gle, dođe čovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici,
i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da uđe u kuću njegovu;
<Mat. 9:18> <Mar. 5:22>
42. Jer u njega beše jedinica kći od dvanaest godina, i ona umiraše.
A kad iđaše Isus, turkaše Ga narod.
43. I beše jedna bolesna žena od tečenja krvi dvanaest godina, koja
je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao
izlečiti,
<3 Moj. 15:25> <Mat. 9:20>
44. I pristupivši sastrag dotače se skuta od haljine Njegove, i odmah
stade tečenje krvi njene.
<Mar. 5:27> <Dela 5:15> <Dela 19:12>
45. I reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kad se svi
odgovarahu, reče Petar i koji behu s njim: Učitelju! Narod Te opkolio
i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?
46. A Isus reče: Neko se dotače mene; jer ja osetih silu koja iziđe
iz mene.
<Mat. 5:30> <Luka 5:17>
47. A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhćući, i pade pred
Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotače i kako odmah
ozdravi.
48. A On joj reče: Ne boj se, kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s
mirom.
49. Dok On još govoraše, dođe neko od kuće starešine zborničkog
govoreći mu: Umre kći tvoja, ne trudi učitelja.
<Mar. 5:35>
50. A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i
oživeće.
<2 Dn. 20:20> <Mar. 5:36> <Rim. 4:17>
51. A kad dođe u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i
Jakova, i devojčinog oca i matere.
52. A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla
nego spava.
<Jovan 11:11> <Jovan 11:13>
53. I podsmevahu Mu se znajući da je umrla.
54. A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko!
Ustani!
<Luka 7:14> <Jovan 11:43>
55. I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka
jede.
<Psal. 33:9>
56. I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju
šta je bilo.
<Mat. 8:4> <Mar. 5:43>
|