Up First Prev Next Last
Sveto Jevanđelje po Luki, glava 18.
1. Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da
dotuži,
<1 Moj. 32:9> <Psal. 55:16> <Luka 11:5> <Luka 11:8> <Rim. 12:12> <Efes.
6:18> <Filib. 4:6> <Kol. 4:2>
2. Govoreći: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše
i ljudi ne stiđaše.
3. A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: Ne
daj me mom suparniku.
4. I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i
ljudi ne sramim,
5. No budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako
ne dolazi i ne dosađuje.
<Sud. 16:16> <Luka 11:8>
6. Tada reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija.
7. A kamoli Bog neće odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noć?
<1 Sam. 24:13> <Jer. 20:12> <Luka 11:13> <Luka 21:29> <2 Sol. 1:6>
8. Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali Sin čovečiji kad dođe
hoće li naći veru na zemlji?
<Priče 20:6> <Jevr. 10:37> <2 Pet. 3:8>
9. A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge
uništavahu kaza priču ovu:
<Priče 30:12> <Luka 10:29> <Jovan 9:28> <Rim. 14:3> <Filib. 3:4>
10. Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi
carinik.
<Mat. 21:12>
11. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja
nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao
ovaj carinik.
<Psal. 135:2> <Isa. 1:15> <2 Kor. 10:12> <Otkr. 3:17>
12. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.
13. A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo,
nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome.
<Psal. 40:12> <Luka 23:48>
14. Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki
koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.
<Jov 22:29> <Isa. 2:11> <Jakov 4:6> <1 Pet. 5:5>
15. Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše učenici,
zapretiše im.
<Mat. 19:12> <Mat. 19:13>
16. A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne
branite im; jer je takvih carstvo Božije.
<Priče 8:17> <1 Kor. 14:20>
17. I kažem vam zaista: koji ne primi carstvo Božije kao dete, neće
ući u njega.
18. I zapita Ga jedan knez govoreći: Učitelju blagi! Šta da učinim
da nasledim život večni?
<Mat. 19:16>
19. A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog
Boga.
20. Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči
lažno; poštuj oca i mater svoju.
<2 Moj. 20:12> <5 Moj. 5:16> <Rim. 13:9> <Efes. 6:2> <Kol. 3:20>
21. A on reče: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
22. A kad to ču Isus reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što
imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.
<Mat. 6:19> <1 Tim. 6:19>
23. A kad on ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.
24. A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reče: Kako je teško ući
u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
<5 Moj. 6:10> <Psal. 10:3> <Priče 11:28> <1 Tim. 6:9> <Jakov 2:5>
25. Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatom ući u
carstvo Božije.
26. A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?
27. A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.
<1 Moj. 18:14> <Jov 42:2> <Jer. 32:17> <Zah. 8:6>
28. A Petar reče: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
<Mat. 19:27>
29. A On im reče: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio
kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu
carstva radi Božijeg,
<5 Moj. 33:9>
30. Koji neće primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život večni.
<Jov 42:10> <Otkr. 2:17>
31. Uze pak dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve
će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijeg.
<Psal. 22:1> <Psal. 22:29> <Isa. 53:1> <Isa. 53:10> <Mat. 16:21> <Mat.
20:17> <Mar. 10:33>
32. Jer će Ga predati neznabošcima, i narugaće Mu se, i ružiće Ga,
i popljuvaće Ga,
<Mat. 27:2> <Luka 23:1> <Jovan 18:28> <Dela 3:13>
33. I biće Ga, i ubiće Ga; i treći dan ustaće.
34. I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih
sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.
<Mar. 9:32> <Luka 2:50> <Jovan 10:6> <Jovan 12:16>
35. A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac seđaše kraj puta
proseći.
<Mat. 20:29> <Mar. 10:46>
36. A kad ču narod gde prolazi zapita: Šta je to?
37. I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi.
38. I povika govoreći: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
39. I prećahu mu oni što iđahu napred da ućuti; a on još više
vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.
40. I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi,
zapita ga
<Jevr. 2:17>
41. Govoreći: Šta hoćeš da ti učinim? A on reče: Gospode! Da
progledam.
42. A Isus reče: Progledaj; vera tvoja pomože ti.
<Luka 17:19>
43. I odmah progleda, i pođe za Njim hvaleći Boga. I svi ljudi koji
videše hvaljahu Boga.
<Psal. 33:9> <Psal. 103:1> <Isa. 35:5> <Luka 5:26> <Luka 8:38> <Dela
4:21> <1 Pet. 2:9>
|