Up First Prev Next Last
Sveto Jevanđelje po Jovanu, glava 11.
1. Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte,
sestre njene.
<Luka 10:38> <Jovan 12:1>
2. (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda
mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)
<Mat. 26:7> <Mar. 14:3> <Luka 7:37>
3. Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je
mio bolestan je.
<Dela 9:38>
4. A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu
Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.
<Jovan 9:3> <Filib. 1:11> <1 Pet. 4:11> <1 Pet. 4:14>
5. A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.
6. A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.
<Jovan 10:40>
7. A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.
8. Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem,
pa opet hoćeš da ideš onamo?
<Jovan 7:1> <Jovan 10:31>
9. Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne
spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta;
<Psal. 97:11> <Priče 4:18> <Jovan 9:4>
10. A ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu.
<Jov 38:15> <Psal. 27:2> <Priče 4:18> <Jer. 13:16> <Jovan 12:35> <1
Jov. 2:11>
11. Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem
da ga probudim.
<5 Moj. 31:16> <Dan. 12:2> <Mat. 9:24> <Mar. 5:39> <Dela 7:60>
12. Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.
13. A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za
spavanje sna.
14. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.
15. I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo
k njemu.
16. Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi
da pomremo s njim.
<Jovan 20:24>
17. A kad dođe Isus nađe ga, a on već četiri dana u grobu.
18. (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)
<Mat. 21:18>
19. I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za
bratom njihovim.
20. Kad Marta dakle ču da Isus ide, izađe preda Nj, a Marija seđaše
doma.
21. Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat
umro.
22. A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog.
<Mar. 9:23> <Jovan 9:31> <Jevr. 11:17>
23. Isus joj reče: Brat će tvoj ustati.
<Dan. 12:2> <Filib. 3:21> <1 Sol. 4:14>
24. Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.
<Luka 14:14> <Jovan 5:29> <Jovan 6:39>
25. A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i
umre živeće.
<Psal. 36:9> <Jovan 1:4> <Jovan 3:36> <Jovan 5:21> <Jovan 6:35> <Jovan
11:23> <Dela 3:15> <Rim. 5:17> <Rim. 8:2> <1 Kor. 15:24> <Kol. 3:4> <1
Jov. 1:1> <1 Jov. 5:10>
26. I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li
ovo?
27. Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji
je trebalo da dođe na svet.
<Mal. 3:1> <Mat. 11:3> <Luka 7:19> <Jovan 4:42> <1 Tim. 1:15>
28. I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći:
Učitelj je došao, i zove te.
<Jovan 13:13>
29. A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.
30. Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde
Ga srete Marta.
31. A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše
Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob
da plače onamo.
32. A Marija kako dođe gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove
govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.
33. Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše
s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.
34. I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.
35. Udariše suze Isusu.
<Isa. 53:3> <Luka 19:41> <Rim. 12:15> <Jevr. 4:15>
36. Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,
37. A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu
učiniti da i ovaj ne umre?
<Jovan 9:6>
38. A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i
kamen ležaše na njoj.
<Mar. 16:3>
39. Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro:
Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro.
<Mar. 16:3>
40. Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu
Božju?
41. Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore,
i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio.
42. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde
stoji, da veruju da si me Ti poslao.
<Jovan 12:30>
43. I ovo rekavši zovnu glasno: Lazare! Iziđi napolje.
<5 Moj. 32:39> <1 Sam. 2:6> <Psal. 33:9> <Luka 7:14> <Jovan 12:17> <Dela
3:15> <Rim. 4:17>
44. I iziđe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo
ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.
<Jovan 12:1> <Jovan 12:9> <Jovan 20:7>
45. Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta
učini Isus, verovaše Ga.
<Jovan 2:23> <Jovan 12:11>
46. A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus.
<Luka 16:31>
47. Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i
govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa.
<Psal. 2:2> <Mat. 26:3> <Mar. 14:1> <Luka 22:2> <Jovan 12:19> <Dela
4:16>
48. Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i
uzeti nam zemlju i narod.
<Dan. 9:26> <Zah. 13:7> <Mat. 21:40> <Jovan 12:19>
49. A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar
sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa;
<Luka 3:2> <Jovan 18:14> <Dela 4:6>
50. I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli
da narod sav propadne.
<Jovan 18:14>
51. A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one
godine, proreče da Isusu valja umreti za narod;
52. I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.
<Isa. 49:6> <Jovan 10:16> <Dela 13:47> <Gal. 3:28> <Efes. 3:6> <1 Pet.
5:9> <1 Jov. 2:2>
53. Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.
54. A Isus više ne hođaše javno po Judejcima, nego odande otide u
kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hođaše s učenicima
svojim.
<2 Dn. 13:19> <Jovan 4:1> <Jovan 4:3> <Jovan 12:36>
55. A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dođoše u
Jerusalim pre pashe da se očiste.
<2 Moj. 19:10> <4 Moj. 9:6> <1 Sam. 16:5> <Jov 1:5> <Jovan 2:13> <Dela
24:18>
56. Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu među sobom: Šta
mislite vi zašto ne dolazi na praznik?
<Psal. 2:1> <Jovan 7:11>
57. A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi
gde je, da javi da Ga uhvate.
|