1. A Isus pre pashe na ¹est dana doðe u Vitaniju gde be¹e Lazar ¹to umre, koga podi¾e iz mrtvih.

<1 Sam. 2:6> <Psal. 33:9> <Luka 7:14> <Jovan 11:1> <Jovan 11:43> <Dela 3:15> <Rim. 4:17>

2. Onde Mu, pak, zgotovi¹e veèeru, i Marta slu¾a¹e, a i Lazar seða¹e s njim za trpezom;

<Mat. 26:6> <Mar. 14:3>

3. A Marija uzev¹i litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuæa se napuni mirisa od mira.

<Pes. 1:12> <Luka 10:38> <Jovan 11:2>

4. Onda reèe jedan od uèenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:

5. Za¹to se ovo miro ne prodade za trista gro¹a i ne dade siromasima?

<Mar. 14:4>

6. A ovo ne reèe ¹to se stara¹e za siromahe, nego ¹to be¹e lupe¾, i ima¹e kovèe¾iæ, i no¹a¹e ¹to se meta¹e u nj.

<Prièe 26:25> <Jovan 13:29> <Dela 1:18> <1 Kor. 6:10> <Efes. 5:5> <Kol. 3:5>

7. A Isus reèe: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;

8. Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.

<5 Moj. 15:11> <Mat. 26:11> <Mar. 14:7>

9. Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i doðo¹e ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podi¾e iz mrtvih.

10. A glavari sve¹tenièki dogovori¹e se da i Lazara ubiju;

<Prièe 1:16> <Luka 16:31>

11. Jer mnogi njega radi iðahu iz Judeje i verovahu Isusa.

<Mar. 15:10> <Jovan 11:45> <Jovan 12:18>

12. A sutradan, mnogi od naroda koji be¹e do¹ao na praznik, èuv¹i da Isus ide u Jerusalim

<Luka 19:35>

13. Uze¹e grane od finika i iziðo¹e Mu na susret, i vikahu govoreæi: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.

<Psal. 72:17> <Mat. 21:8> <Mat. 21:9> <1 Tim. 1:17>

14. A Isus na¹av¹i magare usede na nj, kao ¹to je pisano:

<Mar. 11:8>

15. Ne boj se kæeri Sionova, evo car tvoj ide sedeæi na magaretu.

<Isa. 62:11> <Zah. 9:9>

16. Ali ovo uèenici Njegovi ne razume¹e pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenu¹e da ovo be¹e za Njega pisano, i ovo Mu uèini¹e.

<Luka 18:34> <Jovan 7:39> <Jovan 14:26>

17. A narod svedoèa¹e koji be¹e pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podi¾e ga iz mrtvih.

18. Zato Ga i srete narod, jer èu¹e da On uèini ovo èudo.

19. A fariseji govorahu meðu sobom: Vidite da ni¹ta ne poma¾e? Gle, svet ide za njim.

20. A behu neki Grci koji behu do¹li na praznik da se mole Bogu.

<1 Car. 8:41> <Dela 8:27> <Dela 17:4>

21. Oni dakle pristupi¹e k Filipu, koji be¹e iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreæi: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.

<Dela 8:27>

22. Doðe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kaza¹e Isusu.

23. A Isus odgovori im govoreæi: Doðe èas da se proslavi Sin èoveèiji.

<Jovan 13:31> <Jovan 13:32>

24. Zaista, zaista vam ka¾em: Ako zrno p¹enièno padnuv¹i na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;

<1 Kor. 15:36> <Jevr. 2:10> <1 Jov. 4:14> <Otkr. 5:9>

25. Koji ljubi du¹u svoju izgubiæe je, a ko mrzi na du¹u svoju na ovom svetu, saèuvaæe je za ¾ivot veèni.

<Luka 9:24>

26. Ko meni slu¾i, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni slu¾i onog æe po¹tovati Otac moj.

<1 Sol. 4:17>

27. Sad je du¹a moja ¾alosna; i ¹ta da ka¾em? Oèe! Saèuvaj me od ovog èasa; ali za to doðoh na èas ovaj.

<Psal. 6:3> <Mar. 14:35> <Luka 12:50> <Luka 22:53> <Jovan 13:21>

28. Oèe! Proslavi ime svoje! Tada glas doðe s neba: I proslavio sam i opet æu proslaviti.

<2 Pet. 1:17>

29. A kad èu narod koji staja¹e, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Anðeo mu govori.

30. Isus odgovori i reèe: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.

<Jovan 11:42>

31. Sad je sud ovom svetu; sad æe biti isteran knez ovog sveta napolje.

<Luka 10:18> <Jovan 14:30> <Dela 26:18> <2 Kor. 4:4> <Efes. 2:2> <1 Jov. 3:8>

32. I kad ja budem podignut od zemlje, sve æu privuæi k sebi.

<Isa. 11:10> <Rim. 5:18> <Jevr. 2:9>

33. A ovo govora¹e da poka¾e kakvom æe smrti umreti.

<Jovan 21:19>

34. Narod Mu odgovori: Mi èusmo iz zakona da æe Hristos ostati vavek; kako ti govori¹ da se sinu èoveèijem valja podignuti? Ko je taj sin èoveèiji?

<2 Sam. 7:13> <Psal. 89:36> <Isa. 9:7> <Dan. 2:44> <Mih. 4:7> <Jevr. 7:24>

35. A Isus im reèe: Jo¹ je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.

<Isa. 2:5> <Isa. 42:6> <Jer. 13:16> <Jovan 1:5> <Jovan 1:9> <Jovan 11:10> <Efes. 5:8> <1 Jov. 2:11>

36. Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekav¹i ovo Isus otide i sakri se od njih.

<Luka 16:8> <Efes. 5:8> <1 Sol. 5:5>

37. Ako je i èinio tolika èudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;

38. Da se zbude reè Isaije proroka koji reèe: Gospode! Ko verova govorenju na¹em? I ruka Gospodnja kome se otkri?

<Isa. 53:1> <Rim. 10:16>

39. Zato ne mogahu verovati, jer opet reèe Isaija:

40. Zaslepio je oèi njihove i okamenio srca njihova, da ne vide oèima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

<Isa. 6:9> <Mat. 13:14> <Rim. 9:18>

41. Ovo reèe Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.

<Isa. 6:1> <Jevr. 11:13>

42. Ali opet i od knezova mnogi Ga verova¹e; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;

<Luka 7:36>

43. Jer im veæma omile slava ljudska nego slava Bo¾ija.

<Mat. 6:2> <Luka 16:15> <Jovan 5:44> <Rim. 2:29>

44. A Isus povika i reèe: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;

<Mat. 10:40> <Mar. 9:37> <Jovan 13:20>

45. I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.

<Jovan 14:9> <Jevr. 1:3>

46. Ja doðoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.

<Jovan 3:19>

47. I ko èuje moje reèi i ne veruje, ja mu neæu suditi; jer ja ne doðoh da sudim svetu, nego da spasem svet.

<Jovan 3:17> <Jovan 5:45>

48. Koji se odreèe mene, i ne prima reèi moje, ima sebi sudiju: reè koju ja govorih ona æe mu suditi u poslednji dan;

<5 Moj. 18:19> <Mar. 16:16> <Luka 10:16>

49. Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest ¹ta æu kazati i ¹ta æu govoriti.

<Jovan 8:38>

50. I znam da je zapovest Njegova ¾ivot veèni. ©ta ja dakle govorim onako govorim kao ¹to mi reèe Otac.