Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up First Prev Next Last

Dela svetih apostola, glava 4.

1. A kad oni govorahu narodu, naiđoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;

2. I rasrdiše se, što oni uče ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.

<Nem. 2:10> <Jer. 38:1> <Mat. 22:23> <Dela 5:17> <Dela 23:8>

3. I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer već beše veče.

4. A od onih koji slušahu reč mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.

5. A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim,

6. A Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda svešteničkog;

<Luka 3:2> <Jovan 11:49>

7. I metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo?

<2 Moj. 2:14> <Mat. 21:23> <Mar. 11:28> <Dela 7:27>

8. Tada Petar napunivši se Duha Svetog reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve!

<Luka 12:11>

9. Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnom čoveku te on ozdravi:

10. Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.

<Dela 3:6>

11. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;

<Psal. 118:22> <Isa. 28:16> <Mat. 21:42>

12. Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.

<Mat. 1:21> <Dela 10:43> <Rim. 3:24>

13. A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.

<Mat. 11:25> <1 Kor. 1:27>

14. A videći isceljenog čoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reći.

15. Onda im zapovediše da iziđu napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog

16. Govoreći: Šta ćete činiti ovim ljudima? Jer veliki znak što učiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreći;

<Jovan 11:47> <Dela 3:9> <Dela 12:19>

17. Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome.

18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo.

<Dela 5:28>

19. Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga?

<1 Sam. 22:17> <Dela 5:29> <Gal. 1:10>

20. Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i čusmo.

<Dela 1:8> <Dela 22:15> <1 Jov. 1:1>

21. A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mučili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.

<Mat. 9:33> <Mat. 21:26> <Luka 5:26> <Luka 20:6> <Dela 3:7> <Dela 3:9>

22. Jer onom čoveku beše više od četrdeset godina na kome se dogodi ovo čudo zdravlja.

23. A kad ih otpustiše, dođoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenički i starešine.

<Dela 12:12>

24. A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;

<2 Moj. 20:11> <Psal. 55:16> <Psal. 103:1> <Jer. 20:13> <Jer. 32:17>

25. Koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči?

<Psal. 2:1>

26. Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.

<Luka 23:12>

27. Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim,

<Isa. 61:1> <Mat. 27:62> <Jovan 10:36> <Dela 3:13> <Jevr. 7:26>

28. Da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.

<Dela 2:23>

29. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju;

<Isa. 58:1> <Jezek. 2:6> <Dela 19:8> <Efes. 6:19>

30. I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.

<Dela 3:6> <Dela 3:16> <Dela 5:12>

31. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom.

<Dela 2:2> <Dela 2:4>

32. A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko.

<Dela 2:44> <Rim. 15:5> <Filib. 1:27> <1 Pet. 3:8>

33. I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:

<Mar. 16:20> <Dela 1:22> <Dela 2:47> <1 Sol. 1:5> <Jevr. 2:4>

34. Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,

<Dela 2:45> <1 Jov. 3:17>

35. I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.

<Dela 6:1>

36. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,

37. On imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.

<Priče 3:9> <Mat. 19:29> <Luka 12:33> <1 Tim. 6:19>