Up First Prev Next Last
Dela svetih apostola, glava 7.
1. A poglavar sveštenički reče: Je li dakle tako?
2. A on reče: Ljudi braćo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu
našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,
<Dela 22:1>
3. I reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog,
i dođi u zemlju koju ću ti ja pokazati.
<1 Moj. 12:1>
4. Tada iziđe iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po
smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite.
<1 Moj. 11:31> <Jevr. 11:8>
5. I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreče mu je dati u
držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta.
<1 Moj. 12:7> <2 Moj. 6:7> <5 Moj. 6:10> <Nem. 9:8> <Nem. 9:24> <Psal.
105:8>
6. Ali Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i
nateraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina.
<1 Moj. 15:13> <2 Moj. 12:40> <Gal. 3:17> <1 Pet. 2:11>
7. I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će
izići, i služiće meni na ovome mestu.
<2 Moj. 3:12>
8. I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan;
i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina.
<1 Moj. 17:9> <1 Moj. 21:2> <1 Moj. 25:26> <1 Moj. 29:31> <1 Dn. 1:34>
<Mat. 1:2> <Gal. 3:15> <Gal. 3:17>
9. I starešine zaviđahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s
njim.
<1 Moj. 37:4> <1 Moj. 39:2> <Psal. 105:17>
10. I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost
pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad
svim domom svojim.
<1 Moj. 42:6> <1 Moj. 45:8> <1 Sam. 2:30> <Psal. 37:23> <Priče 8:15>
11. A dođe glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i
ne nalažahu hrane oci naši.
12. A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše.
<1 Moj. 42:1>
13. I kad dođoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod
Josifov posta poznat Faraonu.
<1 Moj. 45:3>
14. A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju,
sedamdeset i pet duša.
<1 Moj. 45:9> <1 Moj. 45:13> <1 Moj. 46:27> <5 Moj. 10:22>
15. I Jakov siđe u Misir, i umre, on i očevi naši.
<1 Moj. 46:6> <1 Moj. 49:33> <2 Moj. 1:6>
16. I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce
od sinova Emorovih u Sihemu.
<1 Moj. 23:16> <1 Moj. 50:25> <2 Moj. 13:19>
17. I kad se približi vreme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu,
narod se narodi i umnoži u Misiru,
<1 Moj. 15:13>
18. Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa.
<2 Moj. 1:8>
19. Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju decu bacahu
da ne žive.
20. U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca
hranjen u kući oca svog.
<2 Moj. 2:2>
21. A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.
22. I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u
rečima i u delima.
<Luka 24:19>
23. A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe
braću svoju, sinove Izrailjeve.
<2 Moj. 2:11>
24. I videvši jednom gde se čini nepravda, pomože, i pokaja onog što
mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca.
25. Mišljaše pak da braća njegova razumeju da Bog njegovom rukom
njima spasenje dade: ali oni ne razumeše.
26. A sutradan dođe među takve koji se behu svadili, i miraše ih
govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom?
27. A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreći: Ko je
tebe postavio knezom i sudijom nad nama?
<Luka 12:14> <Dela 4:7>
28. Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca?
29. A Mojsije pobeže od ove reči, i posta došljak u zemlji
madijanskoj, gde rodi dva sina.
<2 Moj. 2:15> <4 Moj. 12:1>
30. I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore
sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.
<1 Moj. 48:16> <2 Moj. 3:2> <5 Moj. 33:16> <Isa. 63:9> <Zah. 13:7>
<Jovan 1:14> <Titu 2:13>
31. A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi,
bi glas Gospodnji k njemu:
32. Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev.
A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda.
<1 Moj. 50:24> <2 Moj. 3:6> <2 Moj. 3:15> <Mat. 22:32> <Jevr. 11:16>
33. A Gospod mu reče: Izuj obuću svoju sa svojih nogu: jer je mesto na
kome stojiš sveta zemlja.
<Is.N. 5:15>
34. Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo
uzdisanje, i siđoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir.
35. Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom?
Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom anđela koji mu se javi u
kupini.
<2 Moj. 14:19> <Dela 7:27>
36. Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji misirskoj i u
Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina.
<2 Moj. 12:41> <2 Moj. 16:1> <4 Moj. 20:1> <4 Moj. 20:16> <5 Moj. 6:21>
<Psal. 78:12> <Psal. 95:9>
37. Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš
podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte.
<Mat. 3:16> <Mat. 17:5> <Mar. 9:7> <Jovan 18:37> <Dela 3:23>
38. Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori
na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama
da;
<2 Moj. 19:3> <2 Moj. 21:1> <Isa. 63:9> <Jovan 1:17> <Rim. 3:2> <Gal.
3:19> <Jevr. 2:2>
39. Kog ne hteše poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše
se srcem svojim u Misir,
40. Rekavši Aronu: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovom
Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi.
<2 Moj. 32:1>
41. I tada načiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se
rukotvorini svojoj.
42. A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskim,
kao što je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i žrtve prinesoste mi
na četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?
<5 Moj. 17:3> <2 Car. 17:16> <Psal. 81:12> <Jer. 19:13> <Jezek. 20:25>
<Amos 5:25> <Rim. 1:24> <2 Sol. 2:11>
43. I primiste čador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje
načiniste da im se molite; i preseliću vas dalje od Vavilona.
44. Očevi naši imahu čador svedočanstva u pustinji, kao što
zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga načini po onoj prilici kao što
ga vide;
<2 Moj. 25:40> <Jevr. 8:5>
45. Koji i primiše očevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju
neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica naših otaca, tja do Davida,
<Is.N. 3:14>
46. Koji nađe milost u Boga, i izmoli da nađe mesto Bogu Jakovljevom.
<1 Sam. 15:28> <1 Car. 8:17> <Psal. 78:68>
47. A Solomun Mu načini kuću.
48. Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori
prorok:
<2 Dn. 2:6> <Dela 17:24>
49. Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi
kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje?
<Psal. 11:4> <Isa. 66:1> <Mat. 5:34> <Otkr. 3:21>
50. Ne stvori li ruka moja sve ovo?
51. Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu
Svetome; kako vaši oci tako i vi.
<Isa. 48:4> <Jezek. 44:9> <Luka 6:23> <Luka 11:48>
52. Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred
javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici
postadoste;
<2 Dn. 36:16> <Jer. 26:15> <Jer. 26:23> <Mat. 23:34> <Luka 11:48> <Dela
3:14> <1 Sol. 2:15>
53. Koji primiste zakon naredbom anđeoskom, i ne održaste.
<2 Moj. 20:1> <Dela 7:38> <Gal. 3:19> <Jevr. 2:2>
54. Kad ovo čuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojim, i škrgutahu
zubima na nj.
55. A Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju
i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;
56. I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s
desne strane Bogu.
<Dan. 7:13> <Mat. 3:16>
57. A oni povikavši glasno zatiskivahu uši svoje, i navališe
jednodušno na nj.
58. I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci
haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla.
<3 Moj. 24:16> <5 Moj. 13:9> <5 Moj. 17:7> <Jevr. 13:12>
59. I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše:
Gospode Isuse! Primi duh moj.
<Psal. 31:5>
60. Onda kleče na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za
greh. I ovo rekavši umre.
<Mat. 5:44> <Luka 6:28> <Luka 6:29> <1 Sol. 4:13> <Otkr. 14:13>
|