Up First Prev Next Last
Dela svetih apostola, glava 8.
1. Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko
gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima
judejskim i samarijskim osim apostola.
<Dela 7:58> <Dela 11:19>
2. A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plač učiniše nad njim.
<2 Sam. 3:31> <Mar. 6:29> <Dela 2:6>
3. A Savle dosađivaše crkvi, jer iđaše po kućama, i vucijaše ljude
i žene te predavaše u tamnicu.
<Dela 9:1> <Dela 9:13> <Dela 9:21> <Dela 22:19> <Dela 26:10> <1 Kor.
15:9> <Gal. 1:13> <Filib. 3:6> <1 Tim. 1:13>
4. A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč.
<Mat. 10:23> <Dela 11:19> <1 Kor. 14:31> <1 Sol. 2:2>
5. A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.
<Dela 6:5> <Dela 8:12>
6. A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući
i gledajući znake koje činjaše:
7. Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima
behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.
<Mat. 10:1> <Mar. 16:17> <Luka 10:17>
8. I bi velika radost u gradu onom.
9. A beše jedan čovek, po imenu Simon, koji pre čaraše u gradu i
dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko;
<Dela 5:36> <Dela 13:6>
10. Na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreći: Ovo je velika sila
Božja.
<Efes. 4:14> <Otkr. 13:3>
11. A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše.
12. Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu
Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.
<Dela 1:3>
13. Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videći dela
i znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo.
<Luka 8:13>
14. A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč
Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.
15. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;
<Mat. 18:19> <Jovan 14:13>
16. Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime
Gospoda Isusa.
<Mat. 28:19> <Dela 2:38> <Dela 10:48> <Dela 19:2>
17. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.
<Dela 6:6> <Jevr. 6:2>
18. A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke,
donese im novce
19. Govoreći: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi
Duha Svetog.
20. A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si
pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.
<2 Car. 5:16> <Mat. 10:8> <Dela 2:38>
21. Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred
Bogom.
<Priče 6:16> <Priče 6:18> <Priče 11:20> <Isa. 44:20> <Jer. 17:9>
<Rim. 8:7> <2 Tim. 3:5>
22. Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se
oprostila pomisao srca tvog.
<Isa. 55:7> <Dan. 4:27> <2 Tim. 2:25>
23. Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u svezi nepravde.
<Jov 20:14> <Jevr. 12:15>
24. A Simon odgovarajući reče: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne
naiđe na mene ništa od ovog što rekoste.
<1 Moj. 20:7> <2 Moj. 8:8> <4 Moj. 21:7> <1 Car. 13:6> <Jakov 5:16>
25. Tako oni posvedočivši i govorivši reč Gospodnju vratiše se u
Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevanđelje.
26. A anđeo Gospodnji reče Filipu govoreći: Ustani i idi u podne na
put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.
<Psal. 91:11> <Jevr. 1:14>
27. I ustavši pođe. I gle, čovek Arapin, uškopljenik, vlastelin
Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji
beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,
<1 Car. 8:41> <Psal. 68:29> <Psal. 68:31> <Isa. 18:7> <Isa. 43:6> <Isa.
56:3> <Jer. 13:23> <Sof. 3:10> <Jovan 12:20>
28. Pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju.
29. A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.
30. A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: A
razumeš li šta čitaš?
31. A on reče: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli
Filipa te se pope i sede s njim.
32. A mesto iz pisma koje čitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje
odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori
usta svojih.
<Isa. 53:7> <Filib. 2:7> <1 Pet. 1:19>
33. U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko će
iskazati? Jer se Njegov život uzima od zemlje.
<Jovan 19:16>
34. Onda uškopljenik odgovori Filipu i reče: Molim te, za koga ovo
govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?
35. A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od pisma ovog, pripovedi
mu jevanđelje Isusovo.
<Luka 24:27> <Dela 18:28> <2 Kor. 1:20> <Kol. 2:17> <1 Pet. 1:11>
36. Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik:
Evo vode, šta brani meni da se krstim?
<Dela 10:47>
37. A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on
odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.
38. I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba na vodu, i Filip i
uškopljenik, i krsti ga.
39. A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a anđeo
Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem
svojim radujući se.
<1 Car. 18:12> <2 Car. 2:16> <Jezek. 3:12> <2 Kor. 12:2>
40. A Filip se obrete u Azotu; i prolazeći propovedaše jevanđelje
svima gradovima, dok ne dođe u Ćesariju.
<Zah. 9:6>
|