Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up First Prev Next Last

Prva knjiga Mojsijeva, glava 19.

1. A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot seđaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,

<1 Moj. 18:2> <1 Moj. 18:22>

2. I reče: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego ćemo prenoćiti na ulici.

<1 Sam. 25:35> <Luka 24:28> <Jevr. 13:2>

3. Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hlebova presnih, i jedoše.

<1 Moj. 18:8>

4. I još ne behu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva,

5. I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dođoše sinoć k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.

<Sud. 19:22> <1 Car. 14:24> <Isa. 3:9> <Isa. 4:1> <Rim. 1:24> <Juda 1:7>

6. A Lot iziđe k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom,

<Sud. 19:24>

7. I reče im: Nemojte, braćo, činiti zla.

8. Evo imam dve kćeri, koje još ne poznaše čoveka; njih ću vam izvesti, pa činite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov.

<1 Moj. 18:5> <Sud. 19:24>

9. A oni rekoše: Hodi amo. Pa onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego njima. Pa navališe jako na čoveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.

<2 Moj. 2:14> <Dela 7:26> <Dela 7:28> <2 Pet. 2:7>

10. A ona dva čoveka digoše ruke, i uvukoše Lota sebi u kuću, i zatvoriše vrata.

11. A ljude što behu pred vratima kućnim ujedanput oslepiše od najmanjeg do najvećeg, te ne mogahu naći vrata.

<2 Car. 6:18> <Dela 13:11>

12. Tada ona dva čoveka rekoše Lotu: Ako imaš ovde još koga svog, ili zeta ili sina ili kćer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;

<4 Moj. 16:26> <Is.N. 6:22> <Is.N. 7:1> <2 Pet. 2:9>

13. Jer hoćemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.

<1 Dn. 21:15>

14. I iziđe Lot, i kaza zetovima svojim, za koje htede dati kćeri svoje, i reče im: Ustajte, idite iz mesta ovog, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim učini da se šali.

<2 Moj. 9:21> <4 Moj. 16:21> <4 Moj. 16:45> <Jer. 51:6> <Jer. 51:45> <Luka 17:28> <Luka 24:11> <Otkr. 18:4>

15. A kad zora zabele, navališe anđeli na Lota govoreći: ustani, uzmi ženu svoju, i dve kćeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada tog.

<Isa. 1:28>

16. A on se stade ščinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dve kćeri njegove, jer ga beše žao Gospodu i izvedoše ga i pustiše ga iza grada.

<1 Moj. 34:7> <1 Sam. 2:9> <1 Dn. 16:34> <Psal. 25:10> <Psal. 31:23> <Psal. 32:10> <Psal. 33:18> <Psal. 34:22> <Psal. 97:10> <Psal. 145:20> <Priče 2:8> <Efes. 2:4>

17. I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; beži na ono brdo da ne pogineš.

<1 Moj. 14:10> <1 Moj. 19:26> <Jevr. 2:3>

18. A Lot im reče: Nemoj, Gospode!

19. Gle, sluga tvoj nađe milost pred Tobom, i milost je Tvoja prevelika koju mi učini sačuvavši mi život; ali ne mogu uteći na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.

<1 Tim. 1:14>

20. Eno grad blizu; onamo se može uteći, a mali je; da bežimo onamo; ta mali je, te ću ostati živ.

21. A on mu reče: Eto poslušaću te i zato, i neću zatrti grada, za koji reče.

22. Brže beži onamo; jer ne mogu činiti ništa dok ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.

<1 Moj. 13:10> <1 Moj. 14:2>

23. I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor.

24. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,

<5 Moj. 29:23> <Psal. 11:6> <Isa. 13:19> <Jer. 20:16> <Jer. 50:40> <Plač 4:6> <Jezek. 16:49> <Os. 11:8> <Amos 4:11> <Sof. 2:9> <Luka 17:29> <2 Pet. 2:6> <Juda 1:7>

25. I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.

<1 Moj. 14:3> <Psal. 9:6> <Psal. 107:34>

26. Ali žena Lotova beše se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.

<Mar. 13:15> <Luka 17:31>

27. A sutradan rano ustavši Avram, otide na mesto gde je stajao pred Gospodom;

<1 Moj. 18:22>

28. I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.

<Otkr. 18:9>

29. Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatre gradove gde živeše Lot.

<1 Moj. 8:1> <1 Moj. 18:23>

30. A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u pećini s dve kćeri svoje.

<1 Moj. 19:17> <1 Moj. 19:19>

31. A starija reče mlađoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama, kao što je običaj po svoj zemlji.

<1 Moj. 16:2> <1 Moj. 16:4> <1 Moj. 38:8> <5 Moj. 25:5>

32. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.

<Mar. 12:19> <Luka 21:34> <1 Kor. 15:33>

33. I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

34. A sutradan reče starija mlađoj: Gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.

35. Pa i to veče dadoše ocu vina, i ustavši mlađa leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

36. I obe kćeri Lotove zatrudneše od oca svog.

37. I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana.

<5 Moj. 2:9>

38. Pa i mlađa rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.

<5 Moj. 2:19>