Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 29.
1. Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istočnu.
<4 Moj. 23:7> <Os. 12:13>
2. I obzirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca
ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen
beše studencu na vratima.
3. Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata
studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata
studencu na njegovo mesto.
4. I Jakov im reče: Braćo, odakle ste? Rekoše: Iz Harana smo.
5. A on im reče: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni rekoše:
Poznajemo.
6. On im reče: Je li zdrav? Rekoše: Jeste, i evo Rahilje kćeri
njegove, gde ide sa stadom.
<1 Moj. 43:27>
7. I on reče: Eto još je rano, niti je vreme vraćati stoku; napojte
stoku pa idite i pasite je.
8. A oni rekoše: Ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo
kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku.
9. Dok on još govoraše s njima, dođe Rahilja sa stadom oca svog, jer
ona pasaše ovce.
<1 Moj. 24:45> <2 Moj. 2:16>
10. A kad Jakov vide Rahilju kćer Lavana ujaka svog, i stado Lavana
ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji
stado Lavana ujaka svog.
<2 Moj. 2:16>
11. I poljubi Jakov Rahilju, i povikavši zaplaka se.
<1 Moj. 33:4> <Rim. 16:16> <2 Kor. 13:12> <1 Pet. 5:14>
12. I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Revečin; a
ona otrča te javi ocu svom.
<1 Moj. 13:8> <1 Moj. 14:14> <1 Moj. 24:28>
13. A kad Lavan ču za Jakova sina sestre svoje, istrča mu na susret, i
zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuću. I on pripovedi Lavanu sve
ovo.
14. A Lavan mu reče: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega
ceo mesec dana.
<1 Moj. 2:23> <Sud. 9:2> <2 Sam. 5:1> <2 Sam. 19:12>
15. Tada reče Lavan Jakovu: Zar badava da mi služiš, što si mi rod?
Kaži mi šta će ti biti plata?
16. A Lavan imaše dve kćeri: starijoj beše ime Lija, a mlađoj
Rahilja.
17. I u Lije behu kvarne oči, a Rahilja beše lepog stasa i lepog lica.
18. I Jakovu omile Rahilja, te reče: Služiću ti sedam godina za
Rahilju, mlađu kćer tvoju.
<1 Moj. 31:41> <2 Sam. 3:14>
19. A Lavan mu reče: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.
20. I odsluži Jakov za Rahilju sedam godina, i učiniše mu se kao
nekoliko dana, jer je ljubljaše.
<1 Moj. 30:26> <Pes. 8:7> <Os. 12:13>
21. I reče Jakov Lavanu: Daj mi ženu, jer mi se navrši vreme, da
legnem s njom.
<Sud. 15:1>
22. I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i učini gozbu.
<Sud. 14:10> <Jovan 2:1>
23. A uveče uze Liju kćer svoju i uvede je k Jakovu, i on leže s
njom.
24. I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kćeri svojoj da joj bude
robinja.
25. A kad bi ujutru, gle, ono beše Lija; te reče Jakov Lavanu: Šta si
mi to učinio? Ne služim li za Rahilju kod tebe? Zašto si me prevario?
26. A Lavan mu reče: Ne biva u našem mestu da se uda mlađa pre
starije.
27. Navrši nedelju dana s tom, pa ćemo ti dati i drugu za službu što
ćeš služiti kod mene još sedam godina drugih.
<1 Moj. 31:41> <Sud. 14:12>
28. Jakov učini tako, i navrši s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan
Rahilju kćer svoju za ženu.
29. I dade Lavan Rahilji kćeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude
robinja.
30. I tako leže Jakov s Rahiljom; i voljaše Rahilju nego Liju, i stade
služiti kod Lavana još sedam drugih godina.
<1 Moj. 30:26> <1 Moj. 31:41> <Os. 12:13>
31. A Gospod videći da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a
Rahilja osta nerotkinja.
<1 Moj. 30:1> <5 Moj. 22:13> <Psal. 127:3>
32. I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govoreći:
Gospod pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj.
<2 Moj. 3:7> <2 Moj. 4:31> <5 Moj. 26:7> <Psal. 25:18> <Psal. 106:44>
<Dela 7:8>
33. I opet zatrudne, i rodi sina i reče: Gospod ču da sam prezrena, pa
mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.
<5 Moj. 21:15>
34. I opet zatrudne, i rodi sina, i reče: Da ako se sada već priljubi
k meni muž moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadeše ime Levije.
35. I zatrudne opet, i rodi sina, i reče: Sada ću hvaliti Gospoda.
Zato mu nadede ime Juda; i presta rađati.
<4 Moj. 1:26>
|