Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 37.
1. A Jakov živeše u zemlji gde mu je otac bio došljak, u zemlji
hananskoj.
2. Ovo su događaji Jakovljevi. Josif kad beše momak od sedamnaest
godina, pasaše stoku s braćom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene
oca njegovog; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svom.
<1 Moj. 41:46> <1 Moj. 42:8> <1 Sam. 2:22>
3. A Izrailj ljubljaše Josifa najvećma izmeću svih sinova svojih, jer
mu se rodio pod starost; i načini mu šarenu haljinu.
<1 Moj. 37:31> <1 Moj. 44:20> <2 Sam. 13:18>
4. A braća videći gde ga otac ljubi najvećma između sve braće
njegove, stadoše mrzeti na nj tako da mu ne mogahu lepu reč
progovoriti.
<1 Moj. 27:41> <1 Moj. 49:23> <1 Sam. 17:28> <Jer. 12:6> <Jovan 7:3>
<Jovan 7:5> <1 Jov. 2:11> <1 Jov. 3:10> <1 Jov. 3:12>
5. Uz to usni Josif san i pripovedi braći svojoj, te oni još većma
omrznu na nj.
6. Jer im reče: Da čujete san što sam snio:
7. Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vaši
snopovi iđahu unaokolo i klanjahu se snopu mom.
<1 Moj. 42:6> <1 Moj. 42:9> <1 Moj. 43:26> <1 Moj. 44:14>
8. Tada mu braća rekoše: Da nećeš još biti car nad nama i
zapovedati nam? Stoga još većma stadoše mrzeti na nj radi snova
njegovih i radi reči njegovih.
<1 Moj. 42:10>
9. Posle opet usni drugi san, i pripovedi braći svojoj govoreći: Usnih
opet san, a to se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjahu meni.
<1 Moj. 46:29>
10. A pripovedi i ocu svom i braći svojoj; ali ga otac prekori i reče
mu: Kakav je to san što si snio? Eda li ćemo doći ja i mati tvoja i
braća tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?
<1 Moj. 27:29>
11. I zaviđahu mu braća; ali otac njegov čuvaše ove reči.
<Dan. 7:28> <Luka 2:19> <Luka 2:51> <Dela 7:9>
12. A kad braća njegova otidoše da pasu stoku oca svog kod Sihema,
13. Reče Izrailj Josifu: Ne pasu li braća tvoja stoku kod Sihema?
Hajde da te pošaljem k njima. A on reče: Evo me.
14. A on mu reče: Idi, vidi kako su braća tvoja i kako je stoka, pa
dođi da mi javiš. I opravi ga iz doline hevronske, i on otide put
Sihema.
<1 Moj. 13:18> <1 Moj. 23:2> <1 Moj. 23:19> <1 Moj. 35:27> <Is.N. 14:14>
<Sud. 1:10>
15. I čovek jedan nađe ga a on luta po polju; te ga zapita govoreći:
Šta tražiš?
16. A on reče: Tražim braću svoju; kaži mi, molim te, gde su sa
stokom?
<Pes. 1:7>
17. A čovek reče: Otišli su odavde, jer čuh gde rekoše: Hajdemo u
Dotaim. I otide Josif za braćom svojom, i nađe ih u Dotaimu.
<2 Car. 6:13>
18. A oni ga ugledaše iz daleka; i dok još ne dođe blizu njih,
stadoše se dogovarati da ga ubiju,
<1 Sam. 19:1> <Psal. 31:13> <Psal. 37:12> <Psal. 37:32> <Psal. 94:21>
<Mat. 27:1> <Mar. 14:1> <Jovan 11:53> <Dela 23:12>
19. I rekoše među sobom: Gle, evo onog što sne sanja.
20. Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovih jama, pa
ćemo kazati: Ljuta ga je zverka izjela. Onda ćemo videti šta će biti
od njegovih snova.
<Priče 1:11> <Priče 6:17> <1 Jov. 3:12>
21. Ali Ruvim kad ču to, izbavi ga iz ruku njihovih rekavši: Nemojte
da ga ubijemo.
<1 Moj. 42:22>
22. I još im reče Ruvim: Nemojte krv prolivati; bacite ga u ovu jamu u
pustinji, a ne dižite ruke na nj. A on ga htede izbaviti iz ruku
njihovih i odvesti k ocu.
23. I kad Josif dođe k braći svojoj, svukoše s njega haljinu njegovu,
haljinu šarenu, koju imaše na sebi.
24. I uhvativši ga baciše ga u jamu; a jama beše prazna, ne beše
vode u njoj.
25. Posle sedoše da jedu. I podigavši oči ugledaše, a to gomila
Ismailjaca iđaše od Galada s kamilama natovarenim mirisavog korenja i
tamjana i smirne, te nošahu u Misir.
<1 Moj. 37:26> <1 Moj. 37:36> <Priče 30:20> <Jer. 8:22>
26. I reče Juda braći svojoj: Kakva će biti korist što ćemo ubiti
brata svog i zatajiti krv njegovu?
<1 Moj. 4:10> <Jov 16:18>
27. Hajde da ga prodamo ovim Ismailjcima pa da ne dižemo ruke svoje na
nj, jer nam je brat, naše je telo. I poslušaše ga braća njegova.
<1 Moj. 29:14> <1 Moj. 42:21> <1 Sam. 18:17> <Nem. 5:5>
28. Pa kad trgovci madijanski behu pored njih, oni izvukoše i izvadiše
Josifa iz jame, i prodadoše Josifa Ismailjcima za dvadeset srebrnika; i
oni odvedoše Josifa u Misir.
<1 Moj. 39:1> <1 Moj. 45:4> <5 Moj. 33:16> <Sud. 6:3> <Psal. 105:17>
<Mat. 27:9> <Dela 7:9>
29. A kad se Ruvim vrati k jami, a to nema Josifa u jami; tada razdre
haljine svoje,
<Jov 1:20>
30. Pa se vrati k braći svojoj, i reče: Nema deteta; a ja kuda ću?
<1 Moj. 42:13> <1 Moj. 42:36> <Jer. 31:15>
31. Tada uzeše haljinu Josifovu, i zaklavši jare zamočiše haljinu u
krv,
<1 Moj. 37:23>
32. Pa onda poslaše šarenu haljinu ocu njegovom poručivši: Nađosmo
ovu haljinu, vidi je li haljina sina tvog ili nije.
33. A on je pozna i reče: Sina je mog haljina; ljuta ga je zverka
izjela; Josif je doista raskinut.
<1 Moj. 37:20> <1 Moj. 44:28>
34. I razdre Jakov haljine svoje, i veza kostret oko sebe, i tužaše za
sinom svojim dugo vremena.
<1 Moj. 37:29>
35. I svi sinovi njegovi i sve kćeri njegove ustadoše oko njega
tešeći ga, ali se on ne dade utešiti, nego govoraše: S tugom ću u
grob leći za sinom svojim. Pa i njegov otac plakaše za njim.
<1 Moj. 42:38> <2 Sam. 12:17>
36. A Madijani prodadoše ga u Misir Petefriju, dvoraninu Faraonovom,
zapovedniku stražarskom.
<1 Moj. 39:1>
|