Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 39.
1. A Josifa odvedoše u Misir; i Petefrije dvoranin Faraonov, zapovednik
stražarski, čovek Misirac, kupi ga od Ismailjaca, koji ga odvedoše
onamo.
<1 Moj. 37:36> <Psal. 37:28> <Psal. 105:17>
2. I Gospod beše s Josifom, te bi srećan, i živeše u kući gospodara
svog Misirca.
<1 Moj. 21:22> <1 Moj. 26:24> <1 Moj. 26:28> <1 Moj. 28:15> <1 Sam.
16:18> <1 Sam. 18:14> <1 Sam. 18:28> <Jov 17:9> <Psal. 5:12> <Priče
3:7> <Priče 3:9> <Priče 3:10> <Priče 3:33> <Priče 30:5> <Dela 7:9>
3. I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve što radi Gospod
vodi u napredak u ruci njegovoj.
<Psal. 1:3> <Priče 10:6> <Priče 10:22> <Priče 28:20>
4. I Josif steče milost u njega, i dvoraše ga; a najposle postavi ga
nad celim domom svojim, i šta god imaše njemu dade u ruke.
<1 Moj. 18:3> <1 Moj. 19:19> <1 Moj. 24:2>
5. A kad ga postavi nad domom svojim i nad svim što imaše, od tada
Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslov Gospodnji
beše na svemu što imaše u kući i u polju.
<1 Moj. 30:27> <5 Moj. 28:3>
6. I ostavi u Josifovim rukama sve što imaše, i ne razbiraše nizašta
osim jela koje jeđaše. A Josif beše lepog stasa i lepog lica.
<1 Sam. 16:12>
7. I dogodi se posle, te se žena gospodara njegovog zagleda u Josifa, i
reče: Lezi sa mnom.
<2 Sam. 13:11>
8. A on ne hte, nego reče ženi gospodara svog: Eto gospodar moj ne
razbira nizašta šta je u kući, nego šta god ima dade meni u ruke.
9. Ni sam nije veći od mene u ovoj kući, i ništa ne krije od mene
osim tebe, jer si mu žena; pa kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu
zgrešio?
<1 Moj. 20:6> <3 Moj. 6:2> <2 Sam. 12:13> <Psal. 51:4> <Priče 6:29>
<Priče 6:32>
10. I ona govoraše takve reči Josifu svaki dan, ali je ne posluša da
legne s njom ni da se bavi kod nje.
11. A jedan dan kad dođe Josif u kuću da radi svoj posao, a ne beše
nikoga od domašnjih u kući,
<Priče 7:19>
12. Ona ga uhvati za haljinu govoreći: Lezi sa mnom. Ali on ostavivši
joj u rukama haljinu svoju pobeže i otide.
<2 Sam. 13:11> <Priče 7:13>
13. A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobeže,
14. Viknu čeljad svoju, i reče im govoreći: Gledajte, doveo nam je
čoveka Jevrejina da nas sramoti; dođe k meni da legne sa mnom, a ja
povikah glasno;
15. A on kad ču gde vičem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže i
otide.
16. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dođe kući.
17. A tada mu reče ovako govoreći: Sluga Jevrejin, koga si nam doveo,
dođe k meni da me osramoti;
<2 Moj. 23:1> <Psal. 120:3> <Priče 6:25> <Priče 23:27> <Priče 26:28>
<Priče 30:23>
18. A ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže.
19. A kad gospodar njegov ču reči žene svoje gde mu reče: To mi je
učinio sluga tvoj, razgnevi se vrlo.
<Priče 6:34>
20. I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gde ležahu
sužnji carski: i bi onde u tamnici.
<1 Moj. 40:3> <1 Moj. 41:14> <Psal. 105:18> <Amos 5:8> <1 Pet. 2:19>
21. Ali Gospod beše s Josifom i raširi milost svoju nad njim i učini
te omile tamničaru.
<2 Moj. 3:21> <2 Moj. 11:3> <2 Moj. 12:36> <Nem. 1:11> <Psal. 106:46>
<Priče 16:7> <Dan. 1:9> <Dela 7:9>
22. I poveri tamničar Josifu sve sužnje u tamnici, i šta je god
trebalo onde činiti on uređivaše.
<1 Moj. 40:3>
23. I tamničar ne nadgledaše ništa što beše u Josifovoj ruci, jer
Gospod beše s njim; i šta god činjaše, Gospod vođaše u napredak.
<1 Moj. 39:2> <Priče 11:11>
|