Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 43.
1. Ali glad beše vrlo velika u onoj zemlji.
<1 Moj. 12:10> <1 Moj. 26:1> <1 Car. 18:2> <2 Car. 8:1> <Jer. 52:6>
<Plač 5:10>
2. Pa kad pojedoše žito koje behu doneli iz Misira, reče im otac:
Idite opet, i kupite nam malo hrane.
3. A Juda mu progovori i reče: Tvrdo nam se zarekao onaj čovek
govoreći: Nećete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš.
<1 Moj. 42:20> <1 Moj. 44:23> <1 Moj. 44:26> <2 Sam. 14:24>
4. Ako ćeš pustiti s nama brata našeg, ići ćemo i kupićemo ti
hrane.
5. Ako li nećeš pustiti, nećemo ići, jer nam je rekao onaj čovek:
Nećete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš.
<1 Moj. 42:20>
6. A Izrailj reče: Što mi to zlo učiniste i kazaste čoveku da imate
još jednog brata?
7. A oni rekoše: Čovek je potanko raspitivao za nas i za rod naš
govoreći: Je li vam jošte živ otac? Imate li još braće? A mi mu
odgovorismo kako nas pitaše. Jesmo li mogli kako znati da će kazati:
Dovedite brata svog?
8. I reče Juda Izrailju ocu svom: Pusti dete sa mnom, pa ćemo se
podignuti i otići, da ostanemo živi i ne pomremo i mi i ti i naša
deca.
9. Ja ti se jamčim za nj, iz moje ga ruke išti; ako ti ga ne dovedem
natrag i preda te ne stavim, da sam ti kriv do veka.
<1 Moj. 44:32> <Filib. 1:18>
10. Da nismo toliko oklevali, do sada bismo se dva puta vratili.
11. Onda reče Izrailj otac njihov: Kad je tako, učinite ovo: uzmite
šta najlepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće, i ponesite čoveku onom
dar: malo tamjana i malo meda, mirisavog korenja i smirne, urme i
badema.
<1 Moj. 32:20> <1 Moj. 37:25> <Priče 18:16> <Jer. 8:22> <Jezek. 27:17>
12. A novaca ponesite dvojinom, i uzmite novce što behu ozgo u vrećama
vašim i odnesite natrag, može biti da je pogreška.
<1 Moj. 42:25>
13. I uzmite brata svog, pa ustanite i idite opet k onom čoveku.
14. A Bog Svemogući da vam da da nađete milost u onog čoveka, da vam
pusti brata vašeg drugog i Venijamina; ako li ostanem bez dece, nek
ostanem bez dece.
<1 Sam. 14:6> <2 Sam. 22:3> <2 Sam. 22:31> <Jov 13:15> <Psal. 22:4>
<Psal. 34:8> <Psal. 34:22> <Psal. 141:8> <Priče 28:5> <Isa. 57:13>
<Naum 1:7>
15. Tada uzevši dare i novaca dvojinom, uzevši i Venijamina, podigoše
se i otidoše u Misir, i izađoše pred Josifa.
16. A Josif kad vide s njima Venijamina, reče čoveku koji upravljaše
kućom njegovom: Odvedi ove ljude u kuću, pa nakolji mesa i zgotovi,
jer će u podne sa mnom jesti ovi ljudi.
<1 Moj. 24:2> <1 Moj. 39:4>
17. I učini čovek kako Josif reče, i uvede ljude u kuću Josifovu.
18. A oni se bojahu kad ih čovek vođaše u kuću Josifovu, i rekoše:
Za novce koji pre behu metnuti u vreće naše vodi nas, dokle smisli
kako će nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce.
19. Pa pristupivši k čoveku koji upravljaše kućom Josifovom,
progovoriše mu na vratima kućnim,
20. I rekoše: Čuj, gospodaru; došli smo bili i pre, i kupismo hrane;
21. Pa kad dođosmo u jednu gostionicu i otvorismo vreće, a to novci
svakog nas behu ozgo u vreći njegovoj, novci naši na meru; i evo smo
ih doneli natrag;
<1 Moj. 42:27> <1 Moj. 44:8>
22. A druge smo novce doneli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu
novce naše u vreće.
23. A on im reče: Budite mirni, ne bojte se; Bog vaš i Bog oca vašeg
metnuo je blago u vreće vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im
Simeuna.
24. I uvede ih čovek u kuću Josifovu, i donese im vode te opraše
noge, i magarcima njihovim položi.
<1 Moj. 18:4> <1 Moj. 24:32> <Luka 7:44> <Jovan 13:5> <1 Tim. 5:10>
25. I pripraviše dar čekajući dokle dođe Josif u podne, jer čuše
da će oni onde jesti.
<1 Moj. 43:31>
26. I kad Josif dođe kući, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i
pokloniše mu se do zemlje.
<1 Moj. 27:29> <1 Moj. 33:6> <Ruta 2:10>
27. A on ih zapita kako su, i reče: Kako je otac vaš stari, za koga mi
govoriste? Je li jošte živ?
<1 Moj. 42:11> <1 Moj. 42:13>
28. A oni rekoše: Dobro je sluga tvoj, otac naš; još je živ. I
pokloniše mu se.
<1 Moj. 37:7> <Priče 14:19>
29. A on pogledavši vide Venijamina brata svog, sina matere svoje, i
reče: Je li vam to najmlađi brat vaš za kog mi govoriste? I reče:
Bog da ti bude milostiv, sinko!
<1 Moj. 35:17> <1 Moj. 42:13>
30. A Josifu goraše srce od ljubavi prema bratu svom, te brže potraži
gde će plakati, i ušavši u jednu sobu plaka onde.
<1 Moj. 42:24> <2 Sam. 18:33> <1 Car. 3:26> <Jer. 31:20>
31. Posle umiv se izađe, i ustežući se reče: Dajte jelo.
32. I donesoše njemu najposle i Misircima koji obedovahu u njega, jer
ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima, jer je to nečisto Misircima.
<1 Moj. 46:34> <2 Moj. 8:26>
33. A seđahu pred njim stariji po stareštvu svom a mlađi po mladosti
svojoj. I zgledahu se od čuda.
34. I uzimajući jela ispred sebe slaše njima, i Venijaminu dopade pet
puta više nego drugima. I piše i napiše se s njim.
<1 Moj. 45:22> <2 Sam. 11:8>
|