Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 44.
1. I zapovedi Josif čoveku što upravljaše kućom njegovom govoreći:
Naspi ovim ljudima u vreće žita koliko mogu poneti, i svakome u vreću
metni ozgo novce njegove.
2. I čašu moju, čašu srebrnu, metni najmlađem u vreću odozgo i
novce za njegovo žito. I učini kako mu Josif reče.
3. A ujutru kad svanu, otpustiše ljude s magarcima njihovim.
4. A kad izađoše iz mesta i još ne behu daleko, reče Josif čoveku
što upravljaše kućom njegovom: Ustani, idi brže za onim ljudima, i
kad ih stigneš reci im: Zašto vraćate zlo za dobro?
5. Nije li to čaša iz koje pije moj gospodar? I neće li po njoj
zacelo poznati kakvi ste? Zlo ste radili što ste to učinili.
<1 Moj. 44:15>
6. I on ih stiže, i reče im tako.
7. A oni mu rekoše: Zašto govoriš, gospodaru, takve reči? Sačuvaj
Bože da sluge tvoje učine takvo šta!
<1 Sam. 20:2>
8. Eno smo ti doneli natrag iz zemlje hananske novce koje nađosmo ozgo
u vrećama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuće gospodara tvog srebro
ili zlato?
<1 Moj. 43:21>
9. U kog se između sluga tvojih nađe, onaj neka pogine, i svrh toga mi
ćemo biti robovi gospodaru mom.
<1 Moj. 31:32>
10. A on reče: Neka bude kako rekoste; ali u koga se nađe, onaj da mi
bude rob, a vi ostali nećete biti krivi.
11. I brže poskidaše svi na zemlju vreće svoje, i razrešiše svaki
svoju vreću.
12. A on stade tražiti počevši od najstarijeg, i kad dođe na
najmlađeg, nađe se čaša u vreći Venijaminovoj.
13. Tada razdreše haljine svoje, i natovarivši svaki svoj tovar na
svog magarca vratiše se u grad.
<1 Moj. 37:29> <1 Moj. 37:34> <4 Moj. 14:6> <2 Sam. 1:11>
14. I dođe Juda s braćom svojom Josifu u kuću, dok on još beše kod
kuće, i padoše pred njim na zemlju.
<1 Moj. 37:7>
15. A Josif im reče: Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek
kao što sam ja može zacelo doznati?
<2 Sam. 14:19>
16. Tada reče Juda: Šta da ti kažemo, gospodaru? Šta da govorimo?
Kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zločinstvo tvojih sluga. Evo, mi
smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se našla čaša.
<1 Moj. 44:9> <Jov 39:37>
17. A Josif reče: Bože sačuvaj! Neću ja to; u koga se našla čaša
on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svom.
<Is.N. 22:29> <Is.N. 24:16> <1 Sam. 12:23> <1 Sam. 14:45> <1 Sam. 20:2>
<Jov 27:5> <Priče 17:15> <Luka 20:16> <Rim. 3:4> <Rim. 3:6> <Rim. 3:31>
<Rim. 6:2> <Rim. 6:15> <Rim. 7:7> <Rim. 7:13> <Rim. 9:14> <Rim. 11:1>
<Rim. 11:11>
18. Ali Juda pristupiv k njemu reče: Čuj me, gospodaru; dopusti da
progovori sluga tvoj gospodaru svom, i neka se gnev tvoj ne raspali na
slugu tvog, jer si ti kao sam Faraon.
<1 Moj. 18:30> <1 Moj. 18:32> <1 Moj. 41:40> <Priče 19:12>
19. Gospodar moj zapita sluge svoje govoreći: Imate li oca ili brata?
20. A mi rekosmo gospodaru svom: Imamo starog oca i brata najmlađeg,
koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od
matere svoje, i otac ga pazi.
<1 Moj. 37:3>
21. A ti reče slugama svojim: Dovedite mi ga da vidim svojim očima.
<1 Moj. 42:15> <1 Moj. 42:20>
22. I rekosmo gospodaru svom: Neće moći dete ostaviti oca svog; da
ostavi oca svog, odmah će otac umreti.
23. A ti reče slugama svojim: Ako ne dođe brat vaš najmlađi, nećete
videti lice moje.
<1 Moj. 42:20> <1 Moj. 43:3> <1 Moj. 43:5>
24. A kad se vratismo k sluzi tvom a ocu mom, kazasmo mu reči gospodara
mog.
25. Posle reče nam otac: Idite opet, kupite nam hrane.
<1 Moj. 43:2>
26. A mi rekosmo: Ne možemo ići, osim ako bude brat naš najmlađi s
nama, onda ćemo ići, jer ne možemo videti lica onog čoveka, ako ne
bude s nama brat naš najmlađi.
27. A sluga tvoj, otac moj, reče nam: Znate da mi je žena rodila dva
sina.
<1 Moj. 46:19>
28. I jedan od njih otide od mene, i rekoh: Zacelo ga je raskinula
zverka; i do sada ga ne videh.
<1 Moj. 37:33>
29. Ako i ovog odvedete od mene i zadesi ga kako zlo, svalićete me
starog u grob s tugom.
<1 Moj. 42:36> <1 Moj. 42:38>
30. Pa sada da otidem k sluzi tvom, ocu svom, a ovo dete da ne bude s
nama, kako je duša onog vezana za dušu ovog,
<1 Sam. 18:1>
31. Umreće kad vidi da nema deteta, te će sluge tvoje svaliti starog
slugu tvog, a oca svog, s tugom u grob.
<1 Moj. 42:38>
32. A tvoj se sluga podjemčio za dete ocu svom rekavši: Ako ti ga ne
dovedem natrag, da sam kriv ocu svom do veka.
<1 Moj. 43:9>
33. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta, da bude rob gospodaru mom,
a dete neka ide s braćom svojom.
<2 Moj. 32:32>
34. Jer kako bih se vratio k ocu svom bez deteta, da gledam jade koji bi
mi oca zadesili?
|