Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 45.
1. Tada Josif ne mogući se uzdržati pred ostalima koji stajahu oko
njega, povika: Izađite svi napolje. Tako ne osta niko kod njega kad se
Josif pokaza braći svojoj.
2. Pa briznu plakati tako da čuše Misirci, ču i dom Faraonov.
<1 Moj. 43:30>
3. I reče Josif braći svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac još u
životu? Ali mu braća ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoše od njega.
<Dela 7:13>
4. A Josif reče braći svojoj: Pristupite bliže k meni. I pristupiše;
a on reče ja sam Josif brat vaš, kog prodadoste u Misir.
<1 Moj. 37:28>
5. A sada nemojte žaliti niti se kajati što me prodadoste ovamo, jer
Bog mene posla pred vama radi života vašeg.
<1 Moj. 50:20> <5 Moj. 23:14> <2 Sam. 16:10> <Jov 5:19> <Jov 39:3>
<Psal. 33:18> <Psal. 37:18> <Psal. 62:11> <Psal. 73:1> <Psal. 105:6>
<Isa. 40:2> <Dela 4:24> <2 Kor. 2:7> <Filim. 1:15> <2 Pet. 2:9>
6. Jer je već dve godine dana glad u zemlji, a biće još pet godina,
gde neće biti ni oranja ni žetve.
7. A Bog me posla pred vama, da vas sačuva na zemlji i da vam izbavi
život izbavljenjem prevelikim.
8. I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem
Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i starešinom nad svom
zemljom misirskom.
<1 Moj. 41:43> <Sud. 17:10> <Jov 29:16>
9. Vratite se brže k ocu mom i kažite mu: Ovako veli sin tvoj Josif:
Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklevati.
<Dela 7:14>
10. Sedećeš u zemlji gesemskoj i bićeš blizu mene, ti i sinovi tvoji
i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i šta je god tvoje.
<1 Moj. 46:28> <1 Moj. 47:1>
11. I ja ću te hraniti onde, jer će još pet godina biti glad, da ne
pogineš od gladi ti i dom tvoj i šta je god tvoje.
<1 Tim. 5:4>
12. A eto vidite očima svojim, i brat moj Venijamin svojim očima, da
vam ja iz usta govorim.
<1 Moj. 42:23>
13. Kažite ocu mom svu slavu moju u Misiru i šta ste god videli;
pohitajte i dovedite ovamo oca mog.
<4 Moj. 18:12> <4 Moj. 18:29> <Dela 7:14>
14. Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svom i plaka. I Venijamin plaka
o vratu njegovom.
<1 Moj. 43:30> <1 Moj. 45:2> <1 Moj. 46:29>
15. I izljubi svu braću svoju i isplaka se nad njima. Potom se braća
njegova razgovarahu s njim.
16. I ču se glas u kući Faraonovoj, i rekoše: Dođoše braća Josifu.
I milo bi Faraonu i slugama njegovim;
17. I reče Faraon Josifu: Kaži braći svojoj: Ovako učinite:
natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju hanansku,
18. Pa uzmite oca svog i čeljad svoju, i dođite k meni, i daću vam
najbolje što ima u zemlji misirskoj, i ješćete najbolje obilje ove
zemlje.
<1 Moj. 27:28>
19. A ti im zapovedi: Ovako učinite: uzmite sa sobom iz zemlje misirske
kola za decu svoju i za žene svoje, i povedite oca svog i dođite
ovamo;
20. A na pokućstvo svoje ne gledajte, jer šta ima najbolje u svoj
zemlji misirskoj vaše je.
21. I sinovi Izrailjevi učiniše tako; i Josif im dade kola po
zapovesti Faraonovoj; dade im i brašnjenice na put.
22. I svakome dade po dve haljine, a Venijaminu dade trista srebrnika i
petore haljine.
<1 Moj. 43:34>
23. A ocu svom posla još deset magaraca natovarenih najlepših stvari
što ima u Misiru, i deset magarica natovarenih žita i hleba i jestiva
ocu na put.
24. Tako opravi braću svoju, i pođoše; i reče im: Nemojte se koriti
putem.
25. Tako se vratiše iz Misira, i dođoše u zemlju hanansku k Jakovu
ocu svom.
26. I javiše mu i rekoše: Još je živ Josif, i zapoveda nad svom
zemljom misirskom. A u njemu srce prenemože, jer im ne verovaše.
<Jov 29:24> <Psal. 126:1> <Luka 24:11> <Luka 24:41>
27. Ali kad mu kazaše sve reči Josifove, koje im je Josif rekao, i
vide kola, koja posla Josif po oca, tada ožive duh Jakova oca njihovog;
28. I reče Izrailj: Dosta mi je kad je još živ sin moj Josif; idem da
ga vidim dokle nisam umro.
|