Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 47.
1. I otišavši Josif javi Faraonu i reče: Otac moj i braća moja s
ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim što imaju dođoše iz
zemlje hananske, i evo ih u zemlji gesemskoj.
<1 Moj. 45:10> <1 Moj. 46:28> <1 Moj. 46:31>
2. I uzevši nekolicinu braće svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona.
<Dela 7:13>
3. A Faraon reče braći njegovoj: Kakvu radnju radite? A oni rekoše
Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari.
<1 Moj. 46:33> <Jona 1:8>
4. Još rekoše Faraonu: Dođosmo da živimo kao došljaci u ovoj
zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u
zemlji hananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji gesemskoj sluge
tvoje.
<1 Moj. 15:13> <1 Moj. 43:1> <1 Moj. 46:34> <5 Moj. 26:5> <Psal. 105:23>
<Isa. 52:4> <Dela 7:11>
5. A Faraon reče Josifu: Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi;
6. U tvojoj je vlasti zemlja misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji
naseli oca svog i braću svoju, neka žive u zemlji gesemskoj; i ako
koje znaš između njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom.
<1 Moj. 20:15> <1 Moj. 47:4> <1 Car. 11:28> <Priče 12:24> <Priče
22:29>
7. Posle dovede Josif i Jakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i
blagoslovi Jakov Faraona.
<1 Moj. 47:10>
8. A Faraon reče Jakovu: Koliko ti ima godina?
9. Odgovori Jakov Faraonu: Meni ima sto i trideset godina, kako sam
došljak. Malo je dana života mog i zli su bili, niti stižu vek otaca
mojih, koliko su oni živeli.
<1 Moj. 25:7> <1 Moj. 35:28> <1 Moj. 47:28> <Jov 7:7> <Jov 14:1> <Psal.
39:12> <Psal. 102:3> <Psal. 119:19> <Priče 15:15> <Prop. 2:23> <2 Kor.
5:6> <Jevr. 11:9> <Jakov 4:14> <1 Pet. 1:24> <1 Pet. 2:11>
10. I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.
11. A Josif naseli oca svog i braću svoju, i dade im dobro u zemlji
misirskoj na najboljem mestu te zemlje, u zemlji rameskoj, kao što
zapovedi Faraon.
<1 Moj. 47:27> <2 Moj. 1:11> <2 Moj. 12:37>
12. I hranjaše Josif hlebom oca svog i braću svoju i sav dom oca svog
do najmanjeg.
<2 Moj. 20:12> <Priče 10:1>
13. Ali nesta hleba u svoj zemlji, jer glad beše vrlo velika, i uzmuči
se zemlja misirska i zemlja hananska od gladi.
<1 Moj. 41:30> <Dela 7:11>
14. I pokupi Josif sve novce što se nalažahu po zemlji misirskoj i po
zemlji hananskoj za žito, koje kupovahu, i slagaše novce u kuću
Faraonovu.
<1 Moj. 41:56>
15. A kad nesta novca u zemlji misirskoj i u zemlji hananskoj, stadoše
svi Misirci dolaziti k Josifu govoreći: Daj nam hleba; zašto da mremo
kod tebe, što novaca nema?
<1 Moj. 47:19>
16. A Josif im govoraše: Dajte stoku svoju, pa ću vam dati hleba za
stoku, kad je nestalo novca.
17. I dovođahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davaše hleba za konje
i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hlebom
za svu stoku njihovu.
18. A kad prođe ona godina, stadoše opet dolaziti k njemu druge godine
govoreći: Ne možemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i
stoka koju imasmo u našeg je gospodara; i nije ostalo ništa da
donesemo gospodaru svom osim telesa naših i njiva naših.
19. Zašto da mremo na tvoje oči? Evo i nas i naših njiva; kupi nas i
njive naše za hleb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj
žita da ostanemo živi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.
20. Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci
prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha među njima. I
zemlja posta Faraonova.
21. A narod preseli u gradove od jednog kraja Misira do drugog.
22. Samo ne kupi svešteničke njive; jer Faraon odredi deo
sveštenicima, i hranjahu se od svog dela, koji im dade Faraon, te ne
prodaše svojih njiva.
<1 Moj. 47:26> <Jezd. 7:24>
23. A Josif reče narodu: Evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo
vam seme, pa zasejte njive.
24. A šta bude roda, daćete peto Faraonu, a četiri dela neka budu
vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kućama
vašim i za hranu deci vašoj.
25. A oni rekoše: Ti si nam život sačuvao; neka nađemo milost pred
gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu.
<1 Moj. 33:15>
26. I postavi Josif zakon do današnjeg dana za njive misirske da se
daje peto Faraonu; samo njive svešteničke ne postaše Faraonove.
<1 Moj. 47:22>
27. A deca Izrailjeva življahu u zemlji misirskoj u kraju gesemskom, i
držahu ga, i narodiše se i namnožiše se veoma.
<1 Moj. 12:2> <1 Moj. 15:13> <1 Moj. 17:6> <1 Moj. 18:18> <1 Moj. 26:4>
<1 Moj. 46:3> <1 Moj. 47:11> <2 Moj. 1:7> <5 Moj. 26:5> <Psal. 105:24>
<Dela 7:17>
28. I Jakov požive u zemlji misirskoj sedamnaest godina; a svega bi
Jakovu sto i četrdeset i sedam godina.
29. A kad se približi vreme Izrailju da umre, dozva sina svog Josifa, i
reče mu: Ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno
moje, i učini mi milost i veru, nemoj me pogrepsti u Misiru;
<1 Moj. 24:2> <1 Moj. 24:49> <1 Moj. 50:5> <1 Moj. 50:25> <5 Moj. 31:14>
<1 Car. 2:1>
30. Nego neka ležim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i
pogrebi me u grobu njihovom. A on reče: Učiniću kako si kazao.
<1 Moj. 23:2> <1 Moj. 23:17> <1 Moj. 25:9> <1 Moj. 35:29> <1 Moj. 49:29>
<1 Moj. 50:5> <1 Moj. 50:13> <2 Sam. 19:37> <Dela 7:16> <Jevr. 11:21>
<Jevr. 11:22>
31. I reče mu Jakov: Zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se
Izrailj preko uzglavlja od odra svog.
<1 Moj. 48:2> <1 Car. 1:47> <Jevr. 11:21>
|