Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 50.
1. Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celujući ga.
<1 Moj. 46:4> <2 Car. 13:14>
2. I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima pomažu oca
njegovog; i lekari pomazaše mirisima Izrailja.
<2 Dn. 16:14> <Mat. 26:12> <Mar. 16:1>
3. I navrši mu se četrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje
pomažu mirisima; i plakaše za njim Misirci sedamdeset dana.
<4 Moj. 20:29> <5 Moj. 34:8>
4. A kad prođoše žalosni dani, reče Josif domašnjima Faraonovim
govoreći: Ako sam našao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:
<Jest. 4:2>
5. Otac me je moj zakleo govoreći: Evo, ja ću skoro umreti; u grobu
mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem
da pogrebem oca svog, a posle ću opet doći.
<2 Dn. 16:14> <Isa. 22:16> <Mat. 27:60>
6. A Faraon mu reče: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.
7. I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim pođoše sve sluge
Faraonove, starešine od doma njegovog i sve starešine od zemlje
misirske.
8. I sav dom Josifov i braća njegova i dom oca njegovog; samo decu
svoju i ovce svoje i goveda svoja ostaviše u zemlji gesemskoj.
9. A pođe s njim kola i konjanika toliko da beše vojska vrlo velika.
10. A kad dođoše na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana,
plakaše onde mnogo i vrlo tužno; i Josif učini žalost za ocem svojim
za sedam dana.
<1 Sam. 31:13> <Jov 2:13> <Dela 8:2>
11. A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad videše plač na gumnu
Atadovom, rekoše: U velikoj su žalosti Misirci. Zato prozvaše ono
mesto s one strane Jordana Žalost misirska.
12. I učiniše mu sinovi njegovi kako im beše zapovedio.
13. Odnesoše ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogreboše ga u
pećini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona
Hetejina prema Mamriji.
<1 Moj. 23:16> <1 Moj. 23:17> <Dela 7:16>
14. I pogrebavši oca svog vrati se Josif u Misir i braća njegova i svi
koji behu izašli s njim da pogrebu oca njegovog.
15. A braća Josifova videći gde im otac umre, rekoše: Može biti da
se Josif srdi na nas, pa će nam se osvetiti za sve zlo što mu
učinismo.
<Jov 15:21>
16. Zato poručiše Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i reče:
17. Ovako kažite Josifu: Molim te, oprosti braći svojoj bezakonje i
greh, što ti pakostiše; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog.
A Josif zaplaka se kad mu to rekoše.
<1 Moj. 49:25> <Priče 28:13>
18. Posle dođoše i braća njegova i padoše pred njim i rekoše: Evo
smo sluge tvoje.
<1 Moj. 37:7> <1 Moj. 37:10>
19. A Josif im reče: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?
<5 Moj. 32:35> <Rim. 12:19> <Jevr. 10:30>
20. Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da učini šta se
danas zbiva, da se sačuva u životu mnogi narod.
<1 Moj. 45:5> <1 Moj. 45:7> <Psal. 56:5> <Isa. 10:7> <Dela 3:13>
21. Ne bojte se dakle; ja ću hraniti vas i vašu decu. Tako ih uteši i
oslobodi.
<1 Moj. 47:12> <Mat. 5:44>
22. Tako življaše Josif u Misiru s domom oca svog, i požive sto i
deset godina.
23. I vide Josif sinove Jefremove do trećeg kolena; i sinovi Mahira
sina Manasijinog rodiše se i odrastoše na kolenima Josifovim.
<1 Moj. 30:3> <Jov 42:16>
24. I reče Josif braći svojoj: Ja ću skoro umreti; ali će vas zacelo
Bog pohoditi, i izvešće vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo
Avramu, Isaku i Jakovu.
<1 Moj. 26:3> <1 Moj. 48:21> <2 Moj. 3:16> <4 Moj. 11:12> <Jevr. 11:22>
25. I zakle Josif sinove Izrailjeve i reče: Zaista će vas pohoditi
Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.
<1 Moj. 47:29> <2 Moj. 13:19> <Is.N. 24:32>
26. Potom umre Josif, a beše mu sto i deset godina; i pomazavši ga
mirisima metnuše ga u kovčeg u Misiru.
|