Up First Prev Next Last
Druga knjiga Mojsijeva, glava 5.
1. A posle izađoše Mojsije i Aron pred Faraona, i rekoše mu: Ovako
veli Gospod Bog Izrailjev: Pusti narod moj da mi praznuju praznik u
pustinji.
<2 Moj. 10:9>
2. Ali Faraon reče: Ko je Gospod da poslušam glas njegov i pustim
Izrailja? Ne znam Gospoda, niti ću pustiti Izrailja.
<2 Moj. 3:19> <2 Car. 18:35> <2 Dn. 32:14> <Jov 21:15> <Psal. 12:3>
3. A oni rekoše: Bog jevrejski srete nas; molimo ti se da otidemo tri
dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom, da ne
pošalje na nas pomor ili mač.
<2 Moj. 3:18>
4. A car misirski reče im: Mojsije i Arone, zašto odvlačite narod od
rada njegovog? Idite na svoj posao.
<2 Moj. 1:1> <Priče 28:15>
5. Još reče Faraon: Eto, naroda je mnogo u zemlji; a vi još hoćete
da ostavlja svoje poslove.
<2 Moj. 1:7> <2 Moj. 1:9>
6. I u isti dan zapovedi Faraon nastojnicima nad narodom i upraviteljima
njegovim, i reče:
<2 Moj. 1:11>
7. Od sad nemojte davati narodu plevu za opeke kao do sada, neka idu
sami i kupe sebi plevu.
8. A koliko su opeka do sad načinjali toliko izgonite i od sad, niti
šta smanjite; jer besposliče, i zato viču govoreći: Da idemo da
prinesemo žrtvu Bogu svom.
9. Valja navaliti poslove na te ljude, pa će raditi i neće slušati
lažljive reči.
10. I izašavši nastojnici narodni i upravitelji rekoše narodu
govoreći: Tako veli Faraon: Ja vam neću davati plevu.
<2 Moj. 1:11> <Priče 29:12>
11. Idite sami i kupite sebi plevu gde nađete, a od posla vam se neće
popustiti ništa.
12. I raziđe se narod po svoj zemlji misirskoj da čupa strnjiku mesto
pleve.
13. A nastojnici navaljivahu govoreći: Svršujte poslove svoje koliko
dolazi na dan, kao kad je bilo pleve.
14. I upravitelji sinova Izrailjevih, koje postaviše nad njima
nastojnici Faraonovi, dopadahu boja, i govoraše im se: Zašto ni juče
ni danas ne načiniste onoliko opeka koliko vam je određeno, kao pre?
<1 Moj. 15:13>
15. I otidoše upravitelji sinova Izrailjevih, i povikaše k Faraonu
govoreći: Zašto činiš tako slugama svojim?
16. Pleva se ne daje slugama tvojim, pa opet kažu nam: Gradite opeke. I
evo biju sluge tvoje, a kriv je tvoj narod.
17. A on reče: Besposličite, besposličite, i zato govorite: Da idemo
da prinesemo žrtvu Gospodu.
<2 Moj. 5:8>
18. Nego idite, radite; pleva vam se neće davati, a opeke da dajete na
broj.
19. I upravitelji sinova Izrailjevih videše da je zlo po njih što im
se kaza: Da ne bude opeka manje na dan.
20. I otišavši od Faraona sretoše Mojsija i Arona, koji iziđoše
pred njih.
21. Pa im rekoše: Gospod neka vas vidi i sudi, što nas omraziste
Faraonu i slugama njegovim, i dadoste im mač u ruku da nas pobiju.
<2 Moj. 6:9>
22. I Mojsije se vrati ka Gospodu i reče: Gospode, zašto si navukao to
zlo na narod? Zašto si me poslao?
<4 Moj. 11:11> <1 Sam. 30:6>
23. Jer otkako iziđoh pred Faraona i progovorih u tvoje ime, još gore
postupa s narodom ovim, a Ti ne izbavi narod svoj.
<Mat. 14:31>
|