Up First Prev Next Last
Druga knjiga Mojsijeva, glava 9.
1. Tada reče Gospod Mojsiju: Idi k Faraonu, i reci mu: Ovako veli
Gospod Bog jevrejski: Pusti narod moj da mi posluži;
<2 Moj. 8:1> <Jer. 22:1>
2. Ako li ih ne pustiš nego ih još staneš zadržavati,
<2 Moj. 8:2> <Rim. 2:5>
3. Evo, ruka Gospodnja doći će na stoku tvoju u polju, na konje, na
magarce, na kamile, na volove i na ovce, s pomorom vrlo velikim.
<2 Moj. 7:4> <1 Sam. 5:6> <1 Sam. 6:3> <1 Sam. 6:5> <Jov 27:11> <Psal.
39:10> <Luka 11:20> <Dela 13:11>
4. A odvojiće Gospod stoku izrailjsku od stoke misirske; te od svega
što je sinova Izrailjevih neće poginuti ništa.
<2 Moj. 8:22>
5. I postavio je Gospod rok rekavši: Sutra će to učiniti na zemlji
Gospod.
6. I Gospod učini to sutradan, i sva stoka misirska uginu; a od stoke
sinova Izrailjevih ne uginu nijedno.
<Psal. 78:50>
7. I posla Faraon da vide, i gle, od stoke izrailjske ne uginu nijedno;
ipak otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti narod.
<2 Moj. 8:32>
8. Tada reče Gospod Mojsiju i Aronu: Uzmite pepela iz peći pune
pregršti, i Mojsije neka ga baci u nebo pred Faraonom;
9. I postaće prah po svoj zemlji misirskoj, a od njega će postati
kraste pune gnoja i na ljudima i na stoci po svoj zemlji misirskoj.
<Otkr. 16:2>
10. I uzeše pepela iz peći, i stadoše pred Faraona, i baci ga Mojsije
u nebo, i postaše kraste pune gnoja po ljudima i po stoci.
<5 Moj. 28:27>
11. I vračari ne mogoše stajati pred Mojsijem od krasta; jer behu
kraste i na vračarima i na svim Misircima.
<2 Tim. 3:9>
12. I Gospod učini te otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao
što beše kazao Gospod Mojsiju.
<2 Moj. 4:21> <2 Moj. 7:14> <2 Moj. 8:32> <2 Moj. 10:1> <2 Moj. 10:20>
<2 Moj. 14:8> <5 Moj. 2:30> <Is.N. 11:20> <Isa. 63:17> <Jovan 12:40>
<Rim. 9:18> <Jakov 1:13>
13. Posle reče Gospod Mojsiju: Ustani rano i izađi pred Faraona, i
reci mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Pusti narod moj da mi
posluži.
<2 Moj. 8:20>
14. Jer ću sada pustiti sva zla svoja na srce tvoje i na sluge tvoje i
na narod tvoj, da znaš da niko nije kao ja na celoj zemlji.
<5 Moj. 3:24> <5 Moj. 33:26> <2 Sam. 7:22> <1 Dn. 17:20> <Psal. 71:19>
<Psal. 86:8> <Isa. 45:5> <Isa. 45:22> <Isa. 46:9> <Jer. 10:6>
15. Jer sada kad pružih ruku svoju, mogah i tebe i narod tvoj udariti
pomorom, pa te ne bi više bilo na zemlji;
<2 Moj. 3:20>
16. Ali te ostavih da pokažem na tebi silu svoju, i da se pripoveda ime
moje po svoj zemlji.
<2 Moj. 14:4> <Priče 16:4> <Rim. 9:17> <1 Pet. 2:9>
17. I ti se još podižeš na moj narod, i nećeš da ga pustiš?
<Jezek. 28:6>
18. Evo, sutra ću u ovo doba pustiti grad vrlo velik, kakvog nije bilo
u Misiru otkako je postao pa dosada.
<Jov 37:13>
19. Zato sada pošlji, te skupi stoku svoju i šta god imaš u polju,
jer će pasti grad na sve ljude i na stoku što se zateče u polju i ne
bude skupljeno u kuću, i izginuće.
20. Koji se god između sluga Faraonovih poboja reči Gospodnje, on
brže skupi sluge svoje i stoku svoju u kuću;
21. A koji ne maraše za reč Gospodnju, on ostavi sluge svoje i stoku
svoju u polju.
22. I Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu, neka udari grad po
svoj zemlji misirskoj, na ljude i na stoku i na sve bilje po polju u
zemlji misirskoj.
<Otkr. 16:21>
23. I Mojsije pruži štap svoj k nebu, i Gospod pusti gromove i grad,
da oganj skakaše na zemlju. I tako Gospod učini, te pade grad na
zemlju misirsku.
<Is.N. 10:11> <Psal. 18:13> <Psal. 78:47> <Psal. 105:32> <Psal. 148:8>
<Isa. 30:30> <Jezek. 38:22> <Otkr. 8:7>
24. A beše grad i oganj smešan s gradom silan veoma, kakvog ne beše u
svoj zemlji misirskoj otkako je ljudi u njoj.
25. I pobi grad po svoj zemlji misirskoj šta god beše u polju od
čoveka do živinčeta; i sve bilje u polju potre grad, i sva drveta u
polju polomi.
<Psal. 105:33>
26. Samo u zemlji gesemskoj, gde behu sinovi Izrailjevi, ne beše grada.
<2 Moj. 9:4> <2 Moj. 9:6> <2 Moj. 11:7> <Isa. 32:18>
27. Tada posla Faraon, te dozva Mojsija i Arona, i reče im: Sada
zgreših; Gospod je pravedan, a ja i moj narod jesmo bezbožnici.
<2 Moj. 10:16> <2 Dn. 12:6> <Psal. 129:4> <Psal. 145:17> <Plač 1:18>
<Dan. 9:14>
28. Molite se Gospodu, jer je dosta, neka prestanu gromovi Božji i
grad, pa ću vas pustiti, i više vas neće niko ustavljati.
<2 Moj. 8:8> <2 Moj. 8:28> <2 Moj. 10:17> <Dela 8:24>
29. A Mojsije mu reče: Kad izađem iza grada, raširiću ruke svoje ka
Gospodu, a gromovi će prestati i grada neće više biti, da znaš da je
Gospodnja zemlja.
<1 Car. 8:22> <1 Car. 8:38> <Psal. 24:1> <Psal. 143:6> <Isa. 1:15> <1
Kor. 10:26>
30. A ti i sluge tvoje znam da se još nećete bojati Gospoda Boga.
<Isa. 26:10>
31. I propade lan i ječam, jer ječam beše klasao, a lan se glavičio.
<Ruta 1:22> <Ruta 2:23>
32. A pšenica i krupnik ne propade, jer beše pozno žito.
33. I Mojsije otišavši od Faraona iza grada raširi ruke svoje ka
Gospodu, i prestaše gromovi i grad, i dažd ne padaše na zemlju.
<2 Moj. 8:12> <1 Car. 8:22>
34. Ali Faraon videvši gde presta dažd i grad i gromovi, stade opet
grešiti, i srce mu otvrdnu i njemu i slugama njegovim.
35. Otvrdnu srce Faraonu, te ne pusti sinove Izrailjeve, kao što beše
kazao Gospod preko Mojsija.
|