Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up First Prev Next Last

Druga knjiga Mojsijeva, glava 10.

1. A Gospod reče Mojsiju: Idi k Faraonu, jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovih, da učinim ove znake svoje među njima,

<2 Moj. 7:14> <5 Moj. 2:30> <Is.N. 11:20> <Jovan 12:40> <Rim. 7:4> <Rim. 9:18>

2. I da pripovedaš sinovima svojim i unucima svojim šta učinih u Misiru i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.

<5 Moj. 4:9> <Psal. 44:1> <Psal. 71:18> <Joilo 1:3>

3. I otide Mojsije i Aron k Faraonu, i rekoše mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Dokle ćeš se protiviti da se ne poniziš preda mnom? Pusti narod moj da mi posluži.

<1 Car. 21:29> <2 Dn. 34:27> <Jakov 4:10> <1 Pet. 5:6>

4. Jer ako nećeš pustiti narod moj, evo sutra ću naneti skakavce na zemlju tvoju;

<Priče 30:27> <Otkr. 9:3>

5. I pokriće svu zemlju da se neće videti zemlja, i poješće ostatak što se sačuvao, koji vam je ostao iza grada, i poješće sva drveta što vam rastu u polju.

<Joilo 2:25>

6. I napuniće ih se kuće tvoje i kuće svih sluga tvojih i kuće svih Misiraca, šta nisu videli oci tvoji ni oci otaca tvojih, otkako su postali na zemlji do danas. I okrenuvši se otide od Faraona.

<2 Moj. 8:3> <2 Moj. 8:21>

7. A sluge rekoše Faraonu: Dokle će nas taj mučiti? Pusti ih neka posluže Gospodu Bogu svom. Zar još ne vidiš gde propade Misir?

<2 Moj. 23:33> <Is.N. 23:13> <1 Sam. 18:21> <Prop. 7:26> <1 Kor. 7:35>

8. I dozvaše opet Mojsija i Arona pred Faraona, i reče im: Idite, poslužite Gospodu Bogu svom. A koji su što će ići?

9. A Mojsije reče: S decom svojom i sa starcima svojim ići ćemo, sa sinovima svojim i sa kćerima svojim, sa stokom svojom sitnom i krupnom ići ćemo, jer imamo praznik Gospodnji.

<2 Moj. 5:1> <Priče 3:9> <Os. 5:6>

10. A on im reče: Tako bio Gospod s vama, kako ću vas ja pustiti s decom vašom! Vidite da zlo mislite.

11. Neće biti tako; nego vi ljudi idite i poslužite Gospodu, jer to ištete. I otera ih od sebe Faraon.

<2 Moj. 10:28>

12. Tada reče Gospod Mojsiju: Pruži ruku svoju na zemlju misirsku, da dođu skakavci na zemlju misirsku i pojedu sve bilje po zemlji, šta god osta iza grada.

<2 Moj. 7:19> <2 Moj. 10:4>

13. I pruži Mojsije štap svoj na zemlju misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva celi dan i celu noć; a kad svanu, donese ustoka skakavce.

14. I dođoše skakavci na svu zemlju misirsku, i popadaše po svim krajevima misirskim silni veoma, kakvih pre nikada nije bilo niti će kad biti onakvih.

<5 Moj. 28:38> <Psal. 78:46> <Psal. 105:34> <Joilo 2:2> <Otkr. 9:2>

15. I pokriše svu zemlju, da se zemlja ne viđaše, i pojedoše svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, što osta iza grada, i ne osta ništa zeleno od drveta i od bilja poljskog u svoj zemlji misirskoj.

<2 Moj. 10:5> <Psal. 105:35> <Amos 7:2>

16. Tada Faraon brže dozva Mojsija i Arona, i reče: Zgreših Gospodu Bogu vašem i vama.

<2 Moj. 9:27>

17. Ali mi još sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt.

<1 Car. 13:6> <Jov 34:31>

18. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.

<2 Moj. 8:30>

19. I okrenu Gospod vetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u Crveno more, i ne osta nijedan skakavac u celoj zemlji misirskoj.

<Joilo 2:20>

20. Ali Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve.

<2 Moj. 4:21> <2 Moj. 11:10> <5 Moj. 2:30> <Is.N. 11:20> <2 Dn. 28:22> <Rim. 2:4> <Rim. 9:17> <Jakov 1:13>

21. I reče Gospod Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu, i biće tama po zemlji misirskoj takva da će je pipati.

<2 Moj. 9:22>

22. I Mojsije pruži ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji misirskoj za tri dana.

<Psal. 105:28>

23. Ne viđahu jedan drugog, i niko se ne mače s mesta gde beše za tri dana; ali se kod svih sinova Izrailjevih videlo po stanovima njihovim.

<2 Moj. 8:22>

24. Tada Faraon dozva Mojsija, i reče: Idite, poslužite Gospodu; samo stoka vaša sitna i krupna neka ostane, a deca vaša neka idu s vama.

<2 Moj. 10:10>

25. A Mojsije reče: Treba da nam daš i šta ćemo prineti i sažeći na žrtvu Gospodu Bogu svom;

26. Zato i stoka naša nek ide s nama, da ne ostane ni papka, jer između nje treba da uzmemo čim ćemo poslužiti Gospodu Bogu svom, a ne znamo kojim ćemo poslužiti Gospodu dokle ne dođemo onamo.

27. Ali Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu, i ne hte ih pustiti.

<2 Moj. 4:21> <2 Moj. 10:20> <2 Moj. 14:4> <2 Moj. 14:8>

28. I reče mu Faraon: Idi od mene, i čuvaj se da mi više ne dođeš na oči, jer ako mi dođeš na oči, poginućeš.

29. A Mojsije reče: Pravo si kazao; neću ti više doći na oči.

<Jevr. 11:27>