Up First Prev Next Last
Priče Solomunove, glava 1.
1. Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,
<1 Car. 4:32>
2. Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,
3. Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je
pravo,
<Priče 2:1>
4. Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
5. Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,
6. Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
<1 Car. 10:3> <Psal. 78:2>
7. Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
8. Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
9. Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
10. Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;
<1 Moj. 39:7> <Sud. 16:16> <2 Dn. 18:12> <Rim. 16:18> <Efes. 5:11>
11. Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome
nizašta;
<Priče 12:6> <Jer. 5:26> <Mih. 7:2>
12. Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u
jamu;
<Psal. 28:1>
13. Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;
14. Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
15. Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.
<Priče 4:14>
16. Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.
<1 Sam. 19:10> <Isa. 59:7>
17. Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;
18. A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.
19. Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim
gospodarima.
<2 Car. 5:20> <Mih. 2:1> <1 Tim. 6:10>
20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
21. U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;
22. Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio
podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?
<Priče 1:29>
23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam
reči svoje.
<Joilo 2:28> <Jovan 7:37>
24. Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
<Isa. 66:4> <Jer. 7:13> <Zah. 7:11>
25. Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;
<Luka 7:30>
26. Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega
se bojite;
27. Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad
dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
28. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me
neće naći.
<Isa. 1:15> <Jer. 14:12> <Mih. 3:4> <Jakov 4:3>
29. Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;
<Jov 21:14> <Psal. 50:16> <Isa. 27:11> <Jovan 3:20> <Dela 7:51>
30. Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.
<Jer. 36:23>
31. Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.
<Isa. 3:11>
32. Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća
njihova.
33. Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se
zla.
|