Up First Prev Next Last
Priče Solomunove, glava 17.
1. Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuća puna poklane stoke sa
svađom.
<Priče 15:17>
2. Razuman sluga biće gospodar nad sinom sramotnim i s braćom će
deliti nasledstvo.
3. Topionica je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Gospod.
<Psal. 26:2> <Priče 27:21> <Jer. 17:10> <Mal. 3:3>
4. Zao čovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.
5. Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje
nesreći, neće ostati bez kara.
<Jov 31:29> <Priče 24:17> <Avd. 1:12>
6. Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.
7. Ne priliči bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.
8. Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene
napreduje.
<1 Moj. 39:21> <Dan. 6:3>
9. Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja
glavne prijatelje.
10. Ukor tišti razumnog većma nego ludog sto udaraca.
11. Zao čovek traži samo odmet, ali će se ljut glasnik poslati na nj.
12. Bolje je da čoveka srete medvedica kojoj su oteti medvedići, nego
bezumnik u svom bezumlju.
<2 Sam. 17:8>
13. Ko vraća zlo za dobro, neće se zlo odmaći od kuće njegove.
<Jer. 18:20> <Rim. 12:17> <1 Sol. 5:15>
14. Ko počne svađu, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne,
prođi se raspre.
<2 Car. 14:8> <Priče 20:3> <Dela 6:1> <Rim. 12:18> <1 Sol. 4:11>
15. Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
<2 Moj. 23:7> <Isa. 5:23>
16. Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
17. U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
18. Čovek bezuman daje ruku i jamči se za prijatelja svog.
19. Ko miluje svađu, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži
pogibao.
20. Ko je opakog srca, neće naći dobra; i ko dvoliči jezikom, pašće
u zlo.
21. Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti će se radovati otac ludoga.
22. Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.
<Priče 18:14>
23. Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.
<2 Moj. 23:8> <4 Moj. 22:7>
24. Razumnom je na licu mudrost, a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
<Prop. 2:14>
25. Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
26. Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio
pravo.
27. Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman.
28. I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje
usne svoje.
|