Up First Prev Next Last
Knjiga proroka Isaije, glava 6.
1. Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visokom
i izdignutom, i skut Mu ispunjavaše crkvu.
<1 Car. 22:19> <2 Car. 15:7> <Jezek. 1:26> <Jovan 12:41>
2. Serafimi stajahu više Njega, svaki ih imaše šest krila: dvema
zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema leteše.
<Jezek. 1:11> <Otkr. 4:8>
3. I vikahu jedan drugom govoreći: Svet, svet, svet je Gospod nad
vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove.
4. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se
napuni dima.
5. I rekoh: Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim
usred naroda nečistih usana, jer Cara Gospoda nad vojskama videh svojim
očima.
<Jezek. 12:2> <Dan. 10:8> <Luka 5:8>
6. A jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji
uze s oltara kleštima,
<3 Moj. 16:12>
7. I dotače se usta mojih, i reče: Evo, ovo se dotače usta tvojih, i
bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj očisti se.
<Dan. 10:16>
8. Potom čuh glas Gospodnji gde reče: Koga ću poslati? I ko će nam
ići? A ja rekoh: Evo mene, pošalji mene.
<1 Moj. 1:26>
9. A On reče: Idi, i reci tom narodu: Slušajte ali nećete razumeti,
gledajte ali nećete poznati.
10. Učini da odeblja srce tom narodu i uši da im otežaju, i oči im
zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojim da ne čuju i srcem
svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele.
11. A ja rekoh: Dokle, Gospode? A On reče: Dokle ne opuste gradovi da
budu bez stanovnika i kuće da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvim ne
opusti,
<Isa. 13:12> <Isa. 24:3> <Mih. 2:4>
12. I dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pustoš u zemlji.
<5 Moj. 28:64> <Isa. 10:23>
13. Ali će još biti u njoj desetina, pa će se i ona zatrti; ali kao
hrast ili brest, kojima i kad zbace lišće ostaje stablo, tako će
sveto seme biti njeno stablo.
<Rim. 11:5>
|