1. I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reèe im; raðajte se i mno¾ite se i napunite zemlju;

<1 Moj. 1:28> <1 Moj. 35:11> <Isa. 45:18> <Jer. 29:6>

2. I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve ¹to ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i stra¹e; sve je predano u va¹e ruke.

<Psal. 8:7> <Os. 2:18> <Jakov 3:7>

3. ©ta se god mièe i ¾ivi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu.

<5 Moj. 12:15> <5 Moj. 14:3>

4. Ali ne jedite mesa s du¹om njegovom, a to mu je krv.

<3 Moj. 17:10> <3 Moj. 19:26> <5 Moj. 12:23> <1 Sam. 14:34> <Dela 15:20> <Dela 15:29>

5. Jer æu i va¹u krv, du¹e va¹e, iskati; od svake æu je zveri iskati; iz ruke samog èoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaæu du¹u èoveèiju.

<2 Moj. 21:28> <4 Moj. 35:31> <2 Dn. 24:22> <Dela 17:26>

6. Ko prolije krv èoveèiju, njegovu æe krv proliti èovek; jer je Bog po svom oblièju stvorio èoveka.

<1 Moj. 1:27> <2 Moj. 21:12> <2 Moj. 21:14> <3 Moj. 24:17> <4 Moj. 35:33> <Mat. 26:52> <1 Kor. 11:7> <Otkr. 13:10>

7. Raðajte se dakle i mno¾ite se; narodite se veoma na zemlji i namno¾ite se na njoj.

8. I reèe Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreæi:

9. A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s va¹im semenom nakon vas,

10. I sa svim ¾ivotinjama, ¹to su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih ¹to su s vama, sa svaèim ¹to je iza¹lo iz kovèega, i sa svim zverima zemaljskim.

<1 Moj. 8:1>

11. Postavljam zavet svoj s vama, te odsele neæe nijedno telo poginuti od potopa, niti æe vi¹e biti potopa da zatre zemlju.

<Psal. 104:9> <2 Pet. 3:5>

12. I reèe Bog: Evo znak zaveta koji postavljam izmeðu sebe i vas i svake ¾ive tvari, koja je s vama do veka:

<Mat. 26:26>

13. Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta izmeðu mene i zemlje.

14. Pa kad oblake navuèem na zemlju, videæe se duga u oblacima,

15. I opomenuæu se zaveta svog koji je izmeðu mene i vas i svake du¹e ¾ive u svakom telu, i neæe vi¹e biti od vode potopa da zatre svako telo.

<1 Moj. 8:21> <2 Moj. 28:12> <3 Moj. 26:42> <3 Moj. 26:45> <Isa. 54:9> <Jezek. 16:60>

16. Duga æe biti u oblacima, pa æu je pogledati, i opomenuæu se veènog zaveta izmeðu Boga i svake du¹e ¾ive u svakom telu koje je na zemlji.

<1 Moj. 17:13> <1 Moj. 17:19> <2 Sam. 23:5>

17. I reèe Bog Noju: To je znak zaveta koji sam uèinio izmeðu sebe i svakog tela na zemlji.

18. A behu sinovi Nojevi koji izaðo¹e iz kovèega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima.

<1 Moj. 10:6>

19. To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.

<1 Moj. 10:32> <1 Dn. 1:4>

20. A Noje poèe raditi zemlju, i posadi vinograd.

<1 Moj. 3:19> <1 Moj. 4:2> <Prop. 5:9>

21. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred ¹atora svog.

<1 Moj. 19:32> <1 Moj. 19:36> <Prièe 20:1> <Efes. 5:18>

22. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici braæe svoje na polju.

23. A Sim i Jafet uze¹e haljinu, i ogrnu¹e je obojica na ramena svoja, i iduæi natra¹ke pokri¹e njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuv¹i se da ne vide golotinje oca svog.

<2 Moj. 20:12> <Gal. 6:1>

24. A kad se Noje probudi od vina, dozna ¹ta mu je uèinio mlaði sin,

25. I reèe: Proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama braæe svoje!

<5 Moj. 27:16> <Is.N. 9:23> <1 Car. 9:20> <Mat. 25:41>

26. I jo¹ reèe: Blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga!

<Psal. 144:15> <Jevr. 11:16>

27. Bog da ra¹iri Jafeta da ¾ivi u ¹atorima Simovim, a Hanan da im bude sluga!

<Efes. 2:13> <Efes. 3:6>

28. I po¾ive Noje posle potopa trista pedeset godina.

29. A svega po¾ive Noje devet stotina pedeset godina; i umre.

<1 Moj. 3:19> <Jov 30:23> <Jov 34:15> <Psal. 89:48>