Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan car pa imao tri sina, i tako je bio star, da veæ nije ni èuo ni video. U tolikoj starosti ¾iveæi, usni jednu noæ, da ima negde u svetu nekaki grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se pomladio i da bi opet èuo i video. Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im, kakav je san usnio, pa im reèe: "Deco moja, ne ¾alite truda ni blaga, nego potra¾ite tu vodu; ako da Bog te je naðete, to bi voleo nego sve carstvo svoje." Onda najstariji sin reèe ocu: "Daj mi blaga jednu galiju i nekoliko momaka, pa ja idem da tra¾im tu vodu, da ako je naðem." Otac mu da sve to i opravi ga u ime Bo¾ije, i on se naveze na more i poðe morem putovati. Putujuæi tako za dugo, doðe pod jedan grad, u kome je bio car. Kako on doðe pod grad i galija stane u kraj, odma car po¹alje ljude, da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi oti¹av¹i ka¾u carevome sinu, da ga zove njihov car, i on odmah otide. Po¹to iziðe pred cara, zapita ga car, ko je, od kuda je i kuda ide. A on se oseèe na cara govoreæi, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga, ko je, od kuda je i kuda ide. Car se na to jako rasrdi i zapovedi, te ga odmah okuju i bace u tamnicu; tako pozatvara i njegove ljude, a galiju mu uzme u begluk. Posle toga proðe godina dana, a u dvoru ovoga careva sina zanj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reèe: "Kad brat moj toliko nedolazi, daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, pa idem ja da tra¾im taj grad i tu vodu." Otac mu da sve kao i prvome sinu, i opravi ga u ime Bo¾ije, i sin se naveze na more i poðe morem putovati. Putujuæi tako dugo vreme doðe i on pod onaj isti grad, gde mu je brat zatvoren. Kako on doðe pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada po¹lje i po njega ljude, da ga zovu predanj. Po¹to iziðe pred cara, i po¹to car i njega zapita, ko je i od kuda je i kuda ide, i on nepokorno odgovori kao i njegov brat, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga, ko je i od kuda je i kuda ide. Car se stra¹no rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga proðe opet godina dana, i ni zanj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova. Najposle iziðe i najmlaði sin pred oca, pa mu reèe: "©ta æemo raditi? Ni jedan od moje braæe ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tra¾im vodu. Mo¾e Bog dati te æu naæi i braæu i vodu." Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i poðe morem putovati. I tako putujuæi doðe i on pod onaj isti grad, gde su mu dva brata zatvorena. Kako on stane pod grad i galija stane u kraj, car od onoga grada po¹lje ljude i po njega; i on odmah otide pred cara, i po¹to ga car zapita, ko je i od kuda je i kuda ide, stane smerno i ¾alostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet èuo i video da mu je vode iz njega, da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim oti¹li morem da tra¾e onaj grad i vodu, pa kad se ni jedan nije vratio natrag, da je on sad po¹ao da tra¾i to. Car kad ga saslu¹a, rekne mu: "Kad je tako, sinko, sreæan ti put! Kad se vrati¹, nemoj proæi, da mi se ne javi¹, jer i meni ima dosta godina, pak ako bi dao Bog te bi na¹ao tu vodu, mogao bi se i ja okupati, ne bi li se pomladio." I tako ga lepo otpusti, i carev sin poðe dalje putovati. Putujuæi tako za dugo, doðe pod jednu veliku goru. Onde priteraju galiju u kraj, i carev sin usedne na konja pa poðe suvim da putuje, a ljude na galiji ostavi da ga èekaju. Iduæi tako, naðe u gori jednoga staroga pustinika, i nazvav¹i mu Boga, zapita ga, ne zna li on, da ima gdegod taki i taki grad. Pustinik mu odgovori da ne zna, "nego" veli idi na onu veliku goru: onde ima jedan lovac, koji se zna s ticama razgovarati, mo¾e biti, da je on od tica èuo da ima gdegod taki grad." Onda se on uputi kroz onu planinu i naðe lovca, i nazvav¹i mu Boga, zapita ga: "Brate, èuo sam da se ti zna¹ s ticama razgovarati, a one lete svuda; eda li si èuo kad od koje, da ima taki i taki grad?" Lovac mu odgovori, da nije nikad èuo, "nego æemo ih," veli "sad pitati." Pa onda sazove sve tice te ih zapita: "Jeste li kad koja videle taki i taki grad?" Sve tice odgovore, da nisu videle, "nego" vele "ima jedan stari orao, koji ne mo¾e da leti, pa je ostao u ¹umi: mo¾e biti da bi on znao kazati za taj grad." Onda lovac i carski sin otidu k orlu, pa ga zapita lovac, jeli kad video taki i taki grad, a orao odgovori: "Samo sam jedan put u svome veku preleteo preko njega. Tamo je vrlo te¹ko doæi: treba pripraviti dvanaest ovnova peèenih i dve metle i jedno u¾e. Jer kad se doðe u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i èuvaju grad: ko se god prikuèi odmah ga rastrgnu, za to im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa æe se zabaviti; kad se veæ uðe u grad, imaju dve devojke, ¹to èiste sav grad svojim rukama, te bi èoveku odmah oèi iskopale, za to im treba dati po metlu, pa æe se smiriti; malo dalje od tih devojaka ima jo¹ jedna, koja poleva sav grad sama i vuèe vodu na svojoj kosi: njojzi treba dati u¾e, pa æe se okaniti. Ali jo¹ treba udesiti upravo u podne da je èovek onamo, jer u to doba carica svagda spava i ni¹ta ne zna za sebe. Onda treba raditi ¹to se mo¾e br¾e, pa be¾i!" Kad to saslu¹a carev sin, uzme orla na konja, pa ¹njim u galiju, te se opet krenu putovati. On je orla dobro hranio, da bi se ¹to oporavio. I tako iziðu opet pod jednu goru. Onda orao reèe: "Ja sam treba da idem onamo da vidim kako je", pa se digne u oblake i nadleti se nad onaj grad i sve vidi, kako je onamo, pa se opet vrati u galiju, pa im reèe, da im se valja sutra rano krenuti, kako æe moæi do podne prispeti u grad. Sutradan kako zora zabeli, oni poustaju i stanu putovati, i putujuæi jednako upravo u podne stignu pred grad. Odmah carev sin da slugama da nose ¹to treba, pa poðe pred njima u grad. Kako oni na gradska vrata, a dvanaest stra¹nih lavova skoèe da ih sve rastr¾u. Oni im br¾e bace dvanaest peèenih ovnova, a lavovi se zabave. Kad uðu u grad, a to dve devojke èiste grad svojim rukama, pa kako ih opaze, polete na njih. Oni im br¾e bace dve metle, a devojke se smire. Po¹av¹i malo u napred, a to bunar, i na bunaru devojka, vuèe vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace u¾e, a ona ih se okani. Onda momci ¹to br¾e zahvate vode iz bunara, pa odnesu na galiju, a carev sin otide u dvor da vidi caricu. Kad uðe u carièinu sobu, ima ¹ta i videti: carica legla na leða, pa spava. Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj skine prsten s desne ruke, i s leve noge èarapu, i na koljenu ostavi joj belegu.