Up First Prev Next Last
Naslov: Ciganin i vlastelin
Napomena: U Beču 1870., Vuk Stefanović Karadžić
Ciganin i vlastelin
Uputa se nekakva silna a pri tom bogata delija sam u kočiji na šetnju, i
udalji se u daleke planine kud ga je put nosio. Nagazi slučajno na tri
četiri Ciganina, koji kad ga vide sama i valjana dva konja, slakome se i
namisle, kako bi mu ih najbolje i najpoštenije ukrali. Iskoče svi na put,
i tek što im delija pomoz Bog nazove, svi poskidaju kape i pred kolima
na gola koljena kleknu, i jedan od njih poče mu govoriti: "Blago nama,
gospodine, kad smo te dočekali i da možemo odvratiti jedan dio od onoga
velikoga dobra što je bio nama tvoj pokojni otac učinio, ali ne znamo
drugoga načina, nego ćemo svi tvoja kola i tebe u njima vući." I tako
odriješi jedan od njih dva konja, a oni se podupregnu u kola i stanu ga
vući. Začuđen mladić od take i tolike počasti, a i onako dičan, pušti se
da ga vuku. Kad na jedan put prestanu Cigani, i tek što reknu: "Jeli već
dosta, gospodine?" odbjegnu svaki na svoju stranu, a vlastelin pogleda,
kad li nije ni očinijeh mu prijatelja ni konja, i ne znajući, šta li će
kako li će, ostavi kočiju nasred puta te pješice natrag u grad. Kad doma
dođe, upita ga mater: "Kamo ti kola i konji?" A on joj odgovori: "Teško
svuda bez prijatelja, moja majko! ostavio sam ih prijateljima tvoga muža i
moga pokojnog oca."
|
|