Up First Prev Next Last
Naslov: Kafa i njezino crnilo
Napomena: U Beču 1870., Vuk Stefanović Karadžić
Kafa i njezino crnilo
Kad pođe jednom kum knez u kuma popa u varoš na krsno ime, najpriđe
iznesu mu kafu. Knez pomisli da je kafa najviša čast, i naumi kad se
krsno ime služi, te kupi malo kafe. Kad dođe kući, reče kneginji: "Spremi
ovo kave tamo kad dođe kum pop, da mu svariš." Kneginja nije nikad kafu
ni viđela a kamoli pila ali varila, i nakom nekoliko doba prođe pop
pokraj njihove kuće, a knez ga svrati u kuću moleći ga, da pričeka dok mu
kavu učine. Počne se pop izgovarati da nema vremena a da se noć primiče,
ali zaludu. Uljeze pop, a knez ženi: "Odmah kavu pristavi da se vari."
Kneginja nastavi po pinjate vode i svu kavu u vodu, onako ne poprženu.
Čeka pop kad će ta kava doći, kad kava nikad varena, te pop zapraši
moleći, da ga bez kave pušte. Potrči knez do ognja i zapita kneginju:
"Jeli već varena? Jeli puštila crnilo?" pa kad vidi da nije, vrati se
stidan govoreći: "Oprosti, kume pope, Boga radi! prevario me u vašu
varošu jedan Lacman i Lacmanski sin, te mi prodao nekakve kave koja ne
puštava crnilo." Pop se nasmije, te pođe doma bez kave.
|
|