Up First Prev Next Last
Naslov: Kad se arči nek se arči
Napomena: U Beču 1870., Vuk Stefanović Karadžić
Kad se arči nek se arči
Prispije na ručak kum u kuma tvrdice iznenada i kum mu se ni malo ne
obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da ga s veselim srcem dočeka i
predusrete, govoreći mu: "Milo mi je što si prispio, ali mi je vrlo žao
što mi se čestito nije namjerilo nego krtole na bistru vodu." "Ostav'
se, kume, duše ti!" odgovori gost, "samo kad je volja dobra, a čuo sam da
je gladnu čovjeku namjerna najbolja." Po što naš tvrdica to čuje, pođe u
kuvarnicu, i tek što uljeze, zveknu se šakom po glavi, pak uzevši soli
baci u pinjatu govoreći: "Eh moga iskopanja!" No razmislivši da sama so ne
će osmočiti krtolu i povoljiti gosta, uzme i dvije crljene paprike, te
pošto i njih vrh krtole vrže, reče: "Kad se arči, nek se arči."
|
|