Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Utopio se pop ¹to nije ruku dao

Ukrcaju se u jedan èun pet ¹est prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok ta jedan mah puhne ¾estoki vjetar i izvrne se èun te svi u blato. Po sreæi svi su znali plivati do samoga popa, dok naènu se topiti, te se svaki od njih uhvati za èun i prepliju na drugu stranu. Kad se vrate kuæi, ka¾u i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plaè popadija kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: "Kako se utopi?" A oni joj odgovore: "Kad se izvrnu èun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: "Daj pope ruku! daj pope ruku!" i on moga¹e lasno dati tek da hoæa¹e, ma ne dade i u toliko se utopi. "Znam ja kukava kukavica" reèe popadija "da je tako, ma da ste mu zavikali: "Na, pope, ruku, hoæa¹e skapulati, jer je vazda (te¹ko mene!) nauèio uzimati, a ne davati."