Up First Prev Next Last
Naslov: Đavolska slanina
Napomena: U Beču 1870., Vuk Stefanović Karadžić
Đavolska slanina
Nekakav kradljivac zamotri danju u čoveka slaninu na tavanu, pa pođe u
veče, pošto ljudi pospe, te se sastrag popne na somić, i uvuče se na
tavan. Pošto skine slaninu i uprti na leđa, pođe gredom da se vrati
natrag, pa se nekako omakne, te padne na sred kuće, đe je spavao čovek
sa ženom i s đecom. Kad ovaj bubne sa slaninom među njih a čovek skoči
onako u mraku, pa stane vikati: "Ko je to?" A kradljivac odgovori: "Ja
sam đavo." A čovek krsteći se poviče: "Pa šta ćeš ovđe, anate te mate
bilo?" A kradljivac odgovori: "Ćuti, evo sam ti donio jednu slaninu." A
čovek, još većma uplašen, poviče: "Idi bez traga, anate mate i tebe i
tvoje slanine!" A kradljivac onda reče: "E dobro, kad ne ćeš, a ti mi
pridigni slaninu da idem." Čovek mu dragovoljno pridigne slaninu, samo da
mu se đavo kine iz kuće; i on uprti slaninu na leđa, i odnese kao svoju.
Kad u jutru svane, onda čovek vidi, da je đavolu pridigao svoju slaninu.
|
|