1. U taj "cas pristupi"se k Isusu u"cenici govore'ci: Ko je dakle najve'ci u carstvu nebeskom?

<Mar. 9:33> <Luka 9:46> <Luka 22:24>

2. I dozva Isus dete, i postavi ga medju njih,

<Mar. 9:36>

3. I re"ce im: Zaista vam ka"zem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, ne'cete u'ci u carstvo nebesko.

<Psal. 131:2> <Mar. 10:14> <1 Pet. 2:2>

4. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najve'ci u carstvu nebeskom.

<Mat. 11:29> <Mat. 20:27> <1 Pet. 5:5> <1 Jov. 2:6>

5. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.

<Mat. 10:42> <Luka 9:48>

6. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodeni"cni o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.

<Rim. 14:20>

7. Te"sko svetu od sablazni! Jer je potrebno da dodju sablazni; ali te"sko onom "coveku kroz koga dolazi sablazan.

<Mat. 26:24> <Mar. 9:42> <Luka 17:1> <1 Kor. 11:19>

8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sabla"znjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je u'ci u "zivot hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj ve"cni.

<Mat. 5:29> <Mar. 9:43>

9. I ako te oko tvoje sabla"znjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u "zivot u'ci, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.

10. Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam ka"zem da andjeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.

<2 Car. 19:35> <Jest. 1:14> <Psal. 34:7> <Jer. 52:25> <Dan. 6:22> <Zah. 13:7> <Luka 1:19> <Luka 16:22> <Jevr. 1:4> <Jevr. 1:7> <Otkr. 5:11>

11. Jer Sin "cove"ciji dodje da iznadje i spase izgubljeno.

12. "Sta vam se "cini? Kad ima jedan "covek sto ovaca pa zadje jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da tra"zi onu "sto je za"sla?

<Luka 15:4>

13. I ako se dogodi da je nadje, zaista vam ka"zem da se njoj vi"se raduje nego onima devedeset i devet "sto nisu za"sle.

14. Tako nije volja Oca va"seg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.

15. Ako li ti sagre"si brat tvoj, idi i pokaraj ga medju sobom i njim samim; ako te poslu"sa, dobio si brata svog.

<3 Moj. 19:17> <Pri"ce 25:9> <Luka 17:3> <Jakov 5:20> <1 Pet. 3:1>

16. Ako li te ne poslu"sa, uzmi sa sobom jo"s jednog ili dvojicu da sve re"ci ostanu na ustima dva ili tri svedoka.

<4 Moj. 35:30> <5 Moj. 17:6> <Jovan 8:17> <2 Kor. 13:1> <Jevr. 10:28> <1 Jov. 5:7> <Otkr. 11:3>

17. Ako li njih ne poslu"sa, ka"zi crkvi; a ako li ne poslu"sa ni crkvu, da ti bude kao neznabo"zac i carinik.

<Rim. 16:17> <1 Kor. 5:9> <1 Tim. 5:20> <2 Jov. 1:10>

18. Jer vam ka"zem zaista: "sta god sve"zete na zemlji bi'ce svezano na nebu, i "sta god razre"site na zemlji bi'ce razre"seno na nebu.

<Jovan 20:23>

19. Jo"s vam ka"zem zaista: ako se dva od vas slo"ze na zemlji u "cemu mu drago, za"sto se uzmole, da'ce im Otac moj koji je na nebesima.

<Mat. 5:24> <Jakov 5:16> <1 Jov. 3:22>

20. Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja medju njima.

<Jezek. 48:35> <Mat. 28:20>

21. Tada pristupi k Njemu Petar i re"ce: Gospode! Koliko puta ako mi sagre"si brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?

<Luka 17:4>

22. Re"ce njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.

<Kol. 3:13>

23. Zato je carstvo nebesko kao "covek car koji namisli da se prora"cuna sa svojim slugama.

24. I kad se po"ce ra"cunati, dovedo"se mu jednog du"znika od deset hiljada talanata.

25. I budu'ci da nema"se "cim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i "zenu njegovu i decu, i sve "sto ima; i da mu se plati.

<3 Moj. 25:39> <2 Car. 4:1> <Nem. 5:8>

26. No sluga taj pade i klanja"se mu se govore'ci: Gospodaru! Pri"cekaj me, i sve 'cu ti platiti.

27. A gospodaru se sa"zali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.

28. A kad izidje sluga taj, nadje jednog od svojih drugara koji mu je du"zan sto gro"sa, i uhvativ"si ga davlja"se ga govore'ci: Daj mi "sta si du"zan.

<Pri"ce 28:3> <Luka 20:24>

29. Pade drugar njegov pred noge njegove i molja"se ga govore'ci: Pri"cekaj me, i sve 'cu ti platiti.

30. A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.

31. Videv"si pak drugari njegovi taj dogadjaj "zao im bi vrlo, i oti"sav"si kaza"se gospodaru svom sav dogadjaj.

32. Tada ga dozva gospodar njegov, i re"ce mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.

33. Nije li trebalo da se i ti smiluje"s na svog drugara, kao i ja na te "sto se smilovah?

<Efes. 4:32> <Efes. 5:2> <Kol. 3:13>

34. I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mu"citeljima dok ne plati sav dug svoj.

35. Tako 'ce i Otac moj nebeski u"ciniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.

<Pri"ce 21:13> <Mat. 7:1> <Mar. 11:26> <Luka 6:37> <Jakov 2:13>