Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 42.
1. A Jakov vide'ci da ima "zita u Misiru, re"ce sinovima svojim: "Sta
gledate jedan na drugog?
<Dela 7:12>
2. I re"ce: Eto "cujem da u Misiru ima "zita; idite onamo te nam kupite
otuda, da ostanemo "zivi i ne pomremo.
<1 Moj. 43:8> <Psal. 33:18> <Psal. 118:17> <Isa. 38:1>
3. I desetorica bra'ce Josifove otido"se da kupe "zita u Misiru.
4. A Venijamina brata Josifovog ne pusti otac s bra'com govore'ci: Da ga
ne bi zadesilo kako zlo.
<1 Moj. 42:38>
5. I dodjo"se sinovi Izrailjevi da kupe "zita s ostalima koji dola"zahu;
jer be"se glad u zemlji hananskoj.
<1 Moj. 12:10> <1 Moj. 26:1> <Dela 7:11>
6. A Josif upravlja"se zemljom, i prodava"se "zito svemu narodu po
zemlji. I bra'ca Josifova do"sav"si pokloni"se mu se licem do zemlje.
<1 Moj. 37:7> <1 Moj. 41:41> <1 Moj. 42:38>
7. A Josif ugledav"si bra'cu pozna ih; ali se u"cini da ih ne poznaje, i
o"stro im progovori i re"ce: Odakle ste do"sli? A oni reko"se: Iz zemlje
hananske, da kupimo hrane.
8. Josif dakle pozna bra'cu svoju; ali oni njega ne pozna"se.
9. I opomenu se Josif snova koje je snio za njih; i re"ce im: Vi ste
uhode; do"sli ste da vidite gde je zemlja slaba.
<1 Moj. 37:5> <1 Moj. 37:9>
10. A oni mu reko"se: Nismo, gospodaru; nego sluge tvoje dodjo"se da
kupe hrane.
11. Svi smo sinovi jednog "coveka, po"steni ljudi, nikada nisu sluge
tvoje bile uhode.
12. A on im re"ce: Nije istina, nego ste do"sli da vidite gde je zemlja
slaba.
13. A oni reko"se: Nas je bilo dvanaest bra'ce, sluga tvojih, sinova
jednog "coveka u zemlji hananskoj; i eno, najmladji je danas kod oca
na"seg, a jednog nema vi"se.
<1 Moj. 37:30> <1 Moj. 44:20> <Jer. 31:15> <Pla"c 5:7>
14. A Josif im re"ce: Ka"zem ja da ste vi uhode.
15. Nego ho'cu da se uverim ovako: tako "ziv bio Faraon, ne'cete iza'ci
odavde dokle ne dodje ovamo najmladji brat va"s.
<1 Moj. 44:21> <1 Sam. 1:26> <1 Sam. 17:55>
16. Po"sljite jednog izmedju sebe neka dovede brata va"seg, a vi 'cete
ostati ovde u tamnici, pa 'cu videti je li istina "sta govorite; ina"ce
ste uhode, tako "ziv bio Faraon.
17. I zatvori ih u tamnicu na tri dana.
18. A tre'ci dan re"ce im Josif: Ako ste radi "zivotu, ovo u"cinite, jer
se ja Boga bojim:
<3 Moj. 25:43> <Nem. 5:15>
19. Ako ste po"steni ljudi, jedan brat izmedju vas neka ostane u
tamnici, a vi idite i odnesite "zita koliko treba porodicama va"sim.
20. Pa onda dovedite k meni najmladjeg brata svog da se posvedo"ce re"ci
va"se i da ne izginete. I oni u"cini"se tako.
<1 Moj. 42:5> <1 Moj. 43:3> <1 Moj. 44:23>
21. I reko"se jedan drugom: Doista se ogre"sismo o brata svog, jer
videsmo muku du"se njegove kad nam se molja"se, pa ga se oglu"sismo;
zato dodje na nas ova muka.
<Jov 36:8> <Psal. 107:17> <Pri"ce 5:22> <Pri"ce 11:21> <Pri"ce 21:13>
<Os. 5:15> <Mat. 7:2>
22. A Ruvim odgovori im govore'ci: Nisam li vam govorio: Nemojte se
gre"siti o dete? Ali me ne poslu"saste; i zato se evo tra"zi od nas krv
njegova.
<1 Moj. 9:5> <1 Moj. 37:21> <1 Car. 2:32> <2 Dn. 24:22> <Psal. 9:12>
<Luka 11:50>
23. A oni ne znahu da ih Josif razume, jer se s njim razgovarahu preko
tuma"ca.
24. A Josif okrete se od njih, i zaplaka se. Potom se opet okrete k
njima, i progovori s njima, i uzev"si izmedju njih Simeuna veza ga pred
njima.
<1 Moj. 43:23> <1 Moj. 43:30>
25. I zapovedi Josif da im naspu vre'ce "zita, pa i novce "sta je koji
dao da metnu svakome u vre'cu, i da im dadu bra"snjenice na put. I tako
bi u"cinjeno.
<1 Moj. 42:38>
26. I natovariv"si "zito svoje na magarce svoje otido"se.
27. A jedan od njih otvoriv svoju vre'cu da nahrani magarca svog u
jednoj gostionici, vide novce svoje ozgo u vre'ci.
<1 Moj. 43:21>
28. I re"ce bra'ci svojoj: Ja dobih natrag novce svoje, evo ih u mojoj
vre'ci. I zadrhta srce u njima i upla"si"se se govore'ci jedan drugom:
"Sta nam to u"cini Bog?
29. I do"sav"si k Jakovu ocu svom u zemlju hanansku, pripovedi"se mu sve
"sto im se dogodi, govore'ci:
30. O"stro govora"se s nama "covek, koji zapoveda u onoj zemlji, i
do"ceka nas kao uhode.
<1 Moj. 42:7>
31. A kad mu rekosmo: Mi smo po"steni ljudi, nikad nismo bili uhode;
32. Bilo nas je dvanaest bra'ce, sinova oca na"seg; jednog ve'c nema, a
najmladji je danas kod oca na"seg u zemlji hananskoj;
33. Re"ce nam "covek, koji zapoveda u onoj zemlji: Ovako 'cu doznati
jeste li po"steni ljudi: brata jednog izmedju sebe ostavite kod mene, a
"sta vam treba za porodice va"se gladi radi, uzmite i idite.
<1 Moj. 42:15> <1 Moj. 42:19>
34. Posle dovedite k meni brata svog najmladjeg, da se uverim da niste
uhode nego po"steni ljudi; brata 'cu vam vratiti, i mo'ci 'cete trgovati
po ovoj zemlji.
<1 Moj. 34:10>
35. A kad izru"civahu vre'ce svoje, gle, svakome u vre'ci behu u
zave"zljaju novci njegovi; i videv"si zave"zljaje novaca svojih
upla"si"se se i oni i otac im.
<1 Moj. 43:21>
36. I re"ce im Jakov otac njihov: Potrste mi decu; Josifa nema, Simeuna
nema, pa ho'cete i Venijamina da uzmete; sve se skupilo na me.
<1 Moj. 43:14>
37. A Ruvim progovori i re"ce ocu svom: Dva sina moja ubij, ako ti ga ne
dovedem natrag; daj ga u moje ruke, i ja 'cu ti ga opet dovesti.
<1 Moj. 43:9>
38. A on re"ce: Ne'ce i'ci sin moj s vama, jer je brat njegov umro i on
osta sam, pa ako bi ga zadesilo kako zlo na putu na koji 'cete i'ci,
svalili bi ste me stara s tugom u grob.
<1 Moj. 37:33> <1 Moj. 37:35> <1 Moj. 42:13> <1 Moj. 44:4> <1 Moj.
44:28> <1 Moj. 44:29> <1 Moj. 44:31>
|