|
|
|
Up First Prev Next Last
Naslov: D\jevojka nadmudrila Marka
Napomena: Objavljena u Be"cu 1845., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c
D\jevojka nadmudrila Marka
Sirotuje sirota devojka:
Kade ru"ca, ona ne ve"cera,
Kad sastavi ru"cak i ve"ceru,
Onda joj je rua nedostalo;
Al' je za to dobre sre'ce bila:
Isprosi je Kraljevi'cu Marko,
A preprosi vojevoda Janko,
Prsten dao Ustup"ci'cu Pavle.
Digo"se se sva tri mlado"zenje,
Svaki vodi iljadu svatova,
Pravo idu dvoru devoja"ckom:
Napred Marko, a za Markom Janko,
A za Jankom Ustup"ci'cu Pavle.
Osvrte se Kraljevi'cu Marko,
Pa besedi vojevodi Janku:
"Kud si mi se podigao, Janko?
""Sto s' tolike svate potrudio
"I tolike konje pomorio,
"Kad to nije za tebe devojka,
"Ve'c za mene Kraljevi'ca Marka?"
Janko 'cuti, ni"sta ne govori,
Ve'c s' okrenu k Ustup"ci'cu Pavlu,
Pa je njemu tijo besedio:
"Kud si mi se podigao, Pavle?
""Sto s' toliko svate potrudio
"I tolike konje pomorio?
"Nit' je tvoja, ni moja devojka,
"Ve'c sokola Kraljevi'ca Marka."
Pavle 'cuti, ni"sta ne govori,
Ve'ce jezdi napred pred svatovi.
Kad su bili blizu bela dvora,
Daleko i ugledala majka,
Vesela je pred nji i"setala
I gospodsko kolo izvodila,
Po trojicu u dvor uvodila:
Sadi kuma jednog do drugoga,
Starog svata jednog do drugoga,
Mlado"zenju jednog do drugoga;
Pa se onda svatom okrenula:
"Vi ostali ki'ceni svatovi!
"Izvolite, dobri prijatelji!"
Kad se svati malo odmori"se,
Podi"ze se Kraljevi'cu Marko,
Pa izvadi sablju dimi"s'ciju,
Pa je metnu sebi na kolena,
I Janku se onda okrenuo,
Pa je njemu tijo govorio:
""Cuje"s li me, vojevodo Janko!
"I ti "snjime Ustup"ci'cu Pavle!
"Izvadimo tri zlatne jabuke,
"Polo"zimo tri zlatna prstena,
"Nek izvedu lepotu devojku,
"Neka bira, "ciju 'ce jabuku,
"Il' jabuku, ili prsten zlatan:
"Ma"sila se za koju joj drago,
"Onoga je lepota devojka."
Tu su Marka oma poslu"sali:
Izvadi"se tri zlatne jabuke,
Polo"zi"se tri zlatna prstena,
Izvedo"se lepotu devojku,
Pa govori Kraljevi'cu Marko:
""Cuje"s li me, lepoto devojko,
"\Sade biraj, "ciju 'ce"s jabuku,
"Il' jabuku, ili prsten zlatan."
Kad devojka re"ci razabrala,
Sirota je, al' je mudra bila,
Besedila Kraljevi'cu Marku:
"Bogom kume, Kraljevi'cu Marko!
"\Stari svate vojevodo Janko!
"I ostali ki'ceni svatovi!
"Bogom bra'co, dobri prijatelji!
Jabuka je de"cina zabava,
"A prsten je juna"cka belega;
"Ja 'cu po'ci za Ustup"ci'c-Pavla "
Kad je Marko re"ci razabrao,
Ciknu Marko, kao gorsko zvere,
Udari se rukom po kolenu,
Pa besedi siroti devojki:
"Ku"cko jedna, siroto devojko!
"Mor'o te je kogod nau"citi,
"Ve'ce kazuj, ko te nau"cio"
Odgovara sirota devojka:
"Mili kume, Kraljevi'cu Marko!
"Tvoja me je sablja nau"cila."
Tad' se Marko na nju nasmejao,
Pa je njojzi tijo besedio:
"\Sre'ca tvoja, lepoto devojko!
""Sto se nisi jabuke ma"sila,
Il' jabuke, il' prstena zlatna,
"Vera moja tako mi pomogla!
"Obe bi ti odsekao ruke;
"Niti bi se nanosila glave,
"Ni na glavi zelenoga venca "
|
|
|