Up First Prev Next Last
Naslov: Zlatoruni ovan
Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c
Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, izidje predanj ovan
sa zlatnom vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz pu"ske da ga ubije, a
ovan se zatr"ci te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i
dru"stvo njegovo kad ga posle nadje, ne znaju'ci ko ga je ubio, odnese ga
ku'ci i ukopa. Posle toga "zena ovoga lovca obesi njegovu pu"sku o klin. Kad
joj se sin opa"se snagom, on zai"ste od matere onu pu"sku da ide s njom u
lov, a mati mu je ne htedne dati govore'ci: "Ni po "sto, sinko! otac je
tvoj poginuo s tom pu"skom pa ho'ce"s i tebi glave da dodje?" Jednom on
ukrade pu"sku i otide u lov. Kad dodje u "sumu, onaj ovan sa zlatnom vunom
izidje i predanj, pa mu re"ce: "Tvoga sam oca ubio, pa 'cu i tebe." A on se
upla"si pa rekne: "Pomozi Bo"ze!" i nategne pu"sku te ubije ovna. Sad se
obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, "sto ga u carstvu nema, pa zdere
ko"zu s njega i odnese ku'ci. Malo po malo pro"cuje se to do cara, i car
zapovedi da mu se donese ta ko"za da vidi kakvih jo"s zverova ima u njegovu
carstvu. Kad onaj momak odnese ko"zu i caru poka"ze, car mu re"ce: "I"sti
"sta ho'ce"s da ti dam za tu ko"zu." A on mu odgovori: "Ne 'cu je prodati ni
po "sto." U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome
sinovcu nije bio prijatelj, ve'c zlotvor. On re"ce caru: "Kad on ne 'ce tu
ko"zu tebi da da, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da u"cini "sto ne
mo"ze biti." I tako nau"ci cara te dozove mom"ce i re"ce mu da posadi
vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Mom"ce kad to "cuje,
stane plakati i moliti se da on to ne mo"ze u"ciniti, niti to mo"ze biti; a
car mu opet re"ce: "Ako za sedam dana to ne uradi"s, nije na tebi glave."
On onda pla"cu'ci otide ku'ci i ka"ze materi "sta je i kako je, a mati kad
"cuje, odgovori mu: "Jesam li ti kazala, sinko, da 'ce tebi ona pu"ska do'ci
glave kao i ocu tvome." Pla"cu'ci tako mom"ce i misle'ci "sta 'ce raditi i
kuda 'ce, da bi ga nestalo, izidje iza sela i podobro se od njega udalji.
Kad na jedan put jedno devoj"ce izidje predanj, i zapita ga: "\Za "sto,
brate, pla"ce"s?" A on joj srdito odgovori: "Idi s Bogom, kad mi pomo'ci ne
mo"ze"s", i podje dalje, a devoj"ce pristane za njim i stane ga moliti da joj
ka"ze, "mo"ze biti" veli "da 'cu ti pomo'ci". Onda on stane pa joj re"ce:
"Kaza'cu ti, ali sam Bog da mi pomogne, drugi mi niko ne mo"ze pomo'ci", i
pripovedi joj sve "sta ga je sna"slo i "sta mu je car zapovedio. Ona kad ga
saslu"sa, re"ce mu: "Ne boj se, brate, nego idi i i"sti u cara na kom 'ce
mestu da bude vinograd, pa neka ti ip"sartaju, a ti uzmi torbu i u nju
struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana
ima'ce"s gro"zdja zrela." On se na to vrati ku'ci i ka"ze materi kao od muke
kako se s devoj"cetom na"sao i "sta mu je kazalo. A mati kad "cuje, re"ce mu:
"Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao." Onda on otide k caru i
zai"ste mesto za vinograd i da mu se i"sparta gde 'ce biti brazde. Car mu
da sve i u"cini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk
bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd
posadjen; drugo jutro listao, do sedam dana bilo ve'c gro"zdje zrelo u
njemu, a to je bilo vreme kad nigde nema gro"zdja. On nabere gro"zdja, izmulja
i odnese caru slatka vina i u marami gro"zdja. Kad car to vidi vrlo se
za"cudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka re"ce caru: "\Sad 'cemo mu
zapovediti drugo "sto zaista ne 'ce mo'ci u"ciniti." Pa nau"ci cara te dozove
ono mom"ce i re"ce mu: "Od viljevskih zuba da mi na"cini"s dvor." On kad to
"cuje, otide ku'ci pla"cu'ci i pripovedi materi "sta mu je sad car zapovedio,
i re"ce joj: "Ovo, majko, niti mo"ze biti, niti ja mogu svr"siti." A mati
mu odgovori: "Idi, sinko, opet: iza sela, ne bi li te Bog namerio na onu
devoj"cicu." On izidje iza sela, i kad dodje na ono isto mesto gde je pre
onu devojku na"sao, ona izidje opet predanj pa mu re"ce: "Opet si, brate,
neveseo i pla"can." A on joj se stane tu"ziti "sta mu je sad zapovedjeno.
Ona kad ga saslu"sa, re"ce mu: "Lako 'ce biti i to; nego idi k caru i i"sti
ladju i u njoj trista akova, vina i trista akova rakije, i uz to jo"s
dvadeset dundjera, pa kad dodje"s na ladji tu i tu izmedju dve planine,
zagradi vodu "sto je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. Viljevi 'ce
onamo do'ci da piju vodu, pa 'ce se opiti i popadati, a dundjeri onda neka
im sve zube izre"zu pa ih nosi na ono mesto gde car ho'ce da mu se grad
sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana bi'ce grad gotov." Onda se on
vrati ku'ci i pripovedi materi kako je bio opet s devojkom i "sta mu je
ona kazala. A mati mu opet re"ce: "Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti
opet pomogne." On otide k caru i izi"ste sve, pa onda otide i svr"si kako
mu je devojka kazala: viljevi dodju te se opiju i popadaju, a dundjeri im
iseku zube i donesu na ono mesto gde 'ce se grad zidati; on u ve"ce metne
u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam
dana bude grad gotov. Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa re"ce
stricu onoga deteta, svome doglavniku: "E sad "sta da mu radim? Ovo nije
"covek, Bog zna "sta je." A on mu odgovori: "Jo"s jedno da mu zapovedi"s, pa
ako i to svr"si, zaista je ne"sto vi"se od "coveka;" i tako opet nagovori
cara, te dozove mom"ce i re"ce mu: "\Sad jo"s da mi dovede"s carsku devojku
iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovede"s, na
tebi nema glave." Mom"ce kad to "cuje, otide materi svojoj i ka"ze joj "sta
je car zapovedio; a ona mu re"ce: "Idi, sinko, tra"zi opet onu devojku, ne
bi li Bog dao da te opet izbavi." On otide iza sela i nadje onu devojku,
pa joj pripovedi "sta mu je opet zapovedjeno. Devojka kad ga saslu"sa, re"ce
mu: "Idi i"sti u cara galiju, i u njoj da se na"cini dvadeset du'cana, i u
svakome du'canu da bude trg od druge ruke, sve bolji od boljega; i i"sti da
se izberu najlep"si momci, pa neka ih lepo obuku i nameste za kalfe, u
svaki du'can po jedan. Pa 'ce"s onda ti po'ci na toj galiji i sre"s'ce"s prvo i
prvo "coveka a on nosi "zivu orlu"sinu, pa ga pitaj ho'ce li je prodati, on
'ce kazati da ho'ce, a ti mu podaj "stogod zai"ste. Posle 'ce"s sresti drugoga
gde nosi "sarana u "cunu, sve su mu zlatne kralju"sti, i toga "sarana kupi po
"sto po to. Tre'cega 'ce"s sresti a on nosi "ziva goluba, i za goluba podaj
"stogod zai"ste. Od orla 'ce"s iz repa i"s"cupati jedno pero, od "sarana
kralju"st, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa 'ce"s ih pustiti sve.
Kad otide"s u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve du'cane i
naredi neka svaki momak pred svojim du'canom stoji. Onda 'ce do'ci svi
gradjani i gleda'ce trg i divi'ce se, a devojke koje dodju po vodu, govori'ce
po gradu: Govore ljudi: od kako je ovoga grada, jo"s ovake galije nije
bilo ni ovaka trga. To 'ce za"cuti i careva devojka, pa 'ce se iskati u oca
da je pusti da i ona vidi. Kad ona dodje sa svojim drugaricama u galiju,
ti je vodi sve iz du'cana u du'can, i iznosi trg svakojaki preda nju sve
lep"si i lep"si, i sve je zabavljaj dok se malo posumra"ci, pa kad se
posumra"ci, a ti kreni galiju, u taj 'ce mah pasti tama da se ni"sta ne
vidi. U devojke 'ce biti tica na ramenu "sto je uvek kod sebe ima, pa kad
vidi da ladja ide, ona 'ce pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u
dvoru "sta je i kako je. A ti onda zapali perce od orla, te 'ce ti orao
odmah do'ci, a ti mu ka"zi neka uhvati ticu, i orao 'ce je uhvatiti. Posle
'ce devojka baciti jedan kami"cak u vodu, te 'ce galija odmah stati, a ti
onda uzmi kralju"st od "sarana i zapali je, i "saran 'ce ti odmah do'ci, a ti
mu ka"zi da nadje i proguta onaj kami"cak, "saran 'ce ga na'ci i progutati, a
galija 'ce odmah po'ci. Posle 'cete dugo putovati na miru, pa 'cete najposle
do'ci izmedju dve planine, onde 'ce se galija okameniti i veliki 'cete strah
pretrpeti, i devojka 'ce te terati da joj donese"s "zive vode, a ti onda od
goluba perce zapali, i golub 'ce ti odmah do'ci, a ti mu podaj staklence i
on 'ce ti doneti "zive vode; po tom 'ce se odmah galija krenuti i do'ci 'ce"s
sretno ku'ci s carskom devojkom." Po"sto mom"ce saslu"sa devojku, otide ku'ci
i ka"ze materi sve, pa onda otide k caru i zai"ste sve "sto mu je trebalo;
car mu nije mogao odre'ci, nego mu da, i tako se on krene s galijom.
Putuju'ci tako svr"si na putu sve kao "sto mu je re"ceno, i dodje pod onaj
grad u drugome carstvu, i kao "sto mu je devojka kazala, on u"cini sve,
do"cepa se carske k'ceri i sretno s njome dodje natrag. U gradu car i njegov
doglavnik s carevih pend"zera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak re"ce
doglavnik caru: "\Sad ga pogubi kako izidje iz galije, druk"cije mu ne
mo"ze"s dosaditi." Kad galija ve'c stane u kraj, onda stanu izlaziti na
breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a
najposle on, a car namesti d"zelata te kako se pomoli iz galije, odse"ce mu
glavu. Car je mislio onu carsku k'cer za sebe uzeti, te kako ona izidje iz
galije, on prisko"ci k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega
pa re"ce: "Kamo onaj "sto se trudio za mene?" A kad vidi da mu je glava
odse"cena, odmah uzme "zivu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet
o"zivi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik opaze da je on o"ziveo, re"ce
doglavnik caru: "Taj 'ce sad jo"s vi"se znati nego "sto je znao, jer je bio
i mrtav pa opet o"ziveo." Car za"zeli doznati da li se zaista vi"se zna kad
se nanovo pro"zivi, pa zapovedi da i njemu odseku glavu, i da ga devojka
"zivom vodom pro"zivi. Po"sto caru odseku glavu, carska k'ci ne htedne ni da
zna za njega, nego odmah napi"se ocu knjigu i ka"ze sve kako je bilo i da
ona ho'ce da podje za ono mom"ce, a otac njezin otpi"se da narod primi ono
mom"ce za cara, ako li ne 'ce da 'ce on dignuti krajinu na njih. Narod odmah
prizna da je pravo da on uzme carevu k'cer i da caruje. I tako ono mom"ce
o"zeni se carevom devojkom i postane car, a ostali momci "sto su s njim
i"sli i"zene se onim devojkama "sto su bile pored carske k'ceri i postanu
velika gospoda.
|
|